Персепољ — разлика између измена

36 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Етимологија ==
 
Старим Персијанцима град је био познат као ''-{Pārsa}-'' што значи ''"Град Персијанаца"''. Назив Персепољ је [[Грчки језик|грчка]] варијанта (Πέρσης πόλις) староперсијског имена, а значи Персес полис односно ''"Персијски град"''. Рушевине су биле познате [[Сасанидско царствокраљевство|Сасанидима под називом]] „-{st stwny}-“ (сто стубова), а од [[13. век|13-ог века]] „-{Chehel minar}-“ (четрдесет стубова). Према модерном персијском језику, познат као Парсех или Јамшид (''„Трон Јамшида“''), што вуче порекло од митолошког јунака [[Јамшида|Јамшиде]].
 
== Историја ==
 
Први главни град [[Ахеменидско краљевство|Персијског царства]] из династије [[Ахемениди]] био је [[Пасарград]]. Око [[512. п. н. е.]] краљ [[Дарије I||Дарије Велики]] започео је изградњу масивног комплекса палата Персопољ, који су касније надограђивали његов син [[Ксеркс I]], односно унук [[Артаксеркс I]]. Иако су административни центри Персијског царства у то време били [[Суза]], [[Вавилон]] и [[Екбатана]], Персопољ је имао церемонијалну улогу главног града у којем се славила персијска [[Нова година]]. Будући да је саграђен у планинском крајолику, Персопољ није био превише угодан за стално пребивалиште, па је кориштен углавном у пролеће. Године [[330. п. н. е.]] у време азијских освајања, [[Александар Велики|Александар Македонски]] осваја и пљачка град, након чега у Ксерксовој палати избија пожар који уништава већину комплекса, што историчари углавном приписују освети [[Грци|Грка]] из македонске војске за персијско рушење [[Атина|Атине]] у доба грчко-персијских ратова. Од [[316. п. н. е.]] Персопољ и даље има улогу главног града, у оквиру нових хеленистичких краљевства насталих након [[Александар Велики|Александрове]] смрти. Од доба династије [[Селеукидско краљевство|Селеукида]] значај града опада, но у [[3. век|3-ем веку]] оближњи град [[Истахр]] постаје седиште [[Сасанидско царствокраљевство|Сасанидског царства]].
 
=== Градња ===
=== Касније доба ===
 
Персепољ су после хеленистичког доба [[Селеукидско краљевство|Селеукидске]] династије наставиле користити [[иран]]ске династије попут [[Парта]] и [[Сасанидско царствокраљевство|Сасанида]], које су га сматрале симболом персијске културе и моћи. Према персијским записима из доба [[Сасанидско царствокраљевство|Сасанидског царства]], краљ [[Хормизд I]] је у Персепољу приређивао свечане гозбе, што упућује како је комплекс коришћен вековима након македонских освајања. Такође, архитектура Персепоља је снажно утицала на сасанидску архитектуру што је видљиво на палати у [[Фиризабад]]у. Дворана за аудијенције, отворена с предње стране, постала је касније уобичајеном у [[Исламска уметност|исламској архитектури]]. Комплекс је после тешко страдао и у навалама [[Арапи|Арапа]] у [[7. век|VII веку]], односно [[Монголи|Монгола]] почетком [[13. век|XIII века]] након чега бива потпуно напуштен.
 
<center>
<gallery>
Слика:Persepolis_sassanian_horseman.jpg|Резбарје коњаника из [[Сасанидскосасанидско царствокраљевство|сасанидског доба]], Музеј у Персепољу
Слика:Persepolis_Pahlavi_inscriptions.jpg|Записи на пахлави, Музеј у Персепољу
</gallery>
=== Прве посете рушевинама ===
[[Датотека:Persepolis by Chardin & al.jpg|мини|290п|Јужна перспектива Персепоља [[Жан Шардин]] ([[1711|1711.]])]]
Рушевине су биле познате [[Сасанидско царствокраљевство|Сасанидима]] под називом ''„st stwny“'' (сто стубова), а од [[13. век|XIII века]] ''„Chehel minar“'' (четрдесет стубова). Садашњи назив ''„Takste Jamšid“'' (Трон Јамшида) вуче порекло од митолошког јунака [[Јамшида]]. Локалитет је постао одредиште многих посета са запада између [[13. век|XIII]] и [[18. век|XVIII века]]. Примери су:
* Године [[1318]]. млетачки мисионар [[Св. Одорик]] на пут прена [[Кина|Кини]] посећује ''Chehel minar'', без ступања на рушевине. Ово се сматра првом [[Европа|европском]] посетом Персепољу.
* Век и по касније још један млетачки путник (Giosafat Barbaro) посећује остатке Персепоља.
1.572.075

измена