Ахеменидско царство — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[Датотека:Standard of Cyrus the Great (Achaemenid Empire).svg|мини|Застава Ахеменидског царства]]
'''Персијско царство''' ('''Староперсијско''' или '''Ахеменидско''' '''царство''') је била држава, са политичким центром у данашњем [[Иран|Ирану]]у, која је под влашћу династије [[Ахемениди|Ахеменида]] од [[550]]. до [[330]]. год п. н. е. представљала доминантну државу на подручју [[блиски исток|Блиског истока]].
{{Историја Ирана}}
== Настанак ==
 
[[Грци]] су први дали име Персија цијелом Ирану, што потиче од Парсе, домовине [[Ахемениди|Ахеменида]], данашње провинције Фарс. [[Иран]], што значи земља Аријеваца, која је заузимала много већу површину него данашњи Иран и укључивала је дијелове [[централна Азија|централне Азије]], [[Авганистан]]а и [[Кавказ (регион)|КавказКавказа]]а. Народи ових регија, повезани иранским језиком и културом, су потекли од номадско индо-европских Аријеваца, који су се доселили на високи плато у другом миленијуму п. н. е.
 
Од касног шестог вијека п. н. е. је Персијско царство Ахеменидске династије, које је обухватало земље од централне Азије до Инда и од Египта до Средоземног мора, 200 година било највеће и најбоље организовано царство до тада у старом свијету. Било је подељено на [[Сатрапија|сатрапије]] (провинције), којима су управљали [[сатрап]]и. [[Кир Велики]], оснивач овог царства, је по први пут ујединио Ирански плато, који је постао нови центар моћи на [[Блиски исток|Блиском истоку]].
Пасаргада, [[Персепољ|Персеполис]], Суза: величанствени краљевски [[град]]ови и оличење [[Персијска уметност|персијске умјетности]]. Уз чудан изузетак религиозног градитељства и [[Ликовна уметност|ликовне умјетности]], те се престонице темеље на сјају и пространству краљевских [[палата]], саграђених од [[камен]]а и сјајно украшених, положених на вештачку зараван, погодну за обављање религиозних и грађанских свечаности; упадљива је важност коју у њима имају тријемови и ападанас, велика престона дворана, наткривена са [[стуб]]овима.
 
Велики утицај на персијску умјетност имају цивилизације њихових сусједа: [[Асирско краљевство|Асирије]], [[Египат|Египта]] и [[Вавилон]]а. Велики ниски [[рељеф]]и исклесани у камену којима су украшене краљевске [[гробље|гробгробнице]]нице и подножја [[тараса|тераса]] су преузети од Асираца. Док је Даријева палата богата монументалним [[фриз]]овима од бојене опеке карактеристичним за [[Вавилон]].
 
=== Златарство ===
* [[Камбиз I]]
* [[Арсам]]
Од Кира великог надаље сви су цареви [[Персијско царствокраљевство|Персијског царства]]
* [[Кир Велики]], владао од 550. -530. п. н. е.
* [[Камбиз II]], 529. -522. п. н. е.
1.572.075

измена