Меиџи период — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6:
На дан, 3. фебруара 1867. године, петнаестогодишњи принц Муцухито (睦仁) наслеђује свога оца, цара [[Цар Комеј|Комеј]] (孝明天皇), на [[престо Хризантеме]] као 122. цар [[Јапан]]а.
Већ 3. фебруара 1868. године долази до [[
Прва реформа се огледала у проглашењу ''Повеље пет чланова'' (五箇条の御誓文 - ''Гокаџо но госејмон'') из 1868. године; као скуп одредби које су имале за циљ да морално ангажују и обезбеде финансијска средства нове владе. Ово ће утицати на развијање демократског типа владавине. Међутим, како би се ефикасно могла применити ''Повеља пет чланова'', било је неопходно сачинити једанаесточлани [[Устав]]. Поред оснивања државног савета, законодавних тела и система рангирања званичника и племства, Устав је такође и ограничавао мандат на четири године, омогућавао јавно гласање и увео нови систем опорезивања и административна правила. Меиџи влада је уверавала стране силе да ће поступати у складу са међународним правом.
Ред 14:
У покрету, критичном за консолидацију новог режима, већина [[Даимјо|даимјоа]] се добровољно одриче своје земље, пописне евиденције и кинеског система опорезивања ''Хан'', предавајући тако сву власт цару. Према утврђеном пореклу наследства, даимјо-и постају гувернери а централна влада подноси њихове административне трошкове и плаћа [[Самурај|самурајима]] стипендије. Током 1871. године, земљиште ће се поделити на префектуре, а званичници бишег ''Хан'' система, попут кланова Сацума, Чошу, Тоса и Хизен, постаће особље нових министарстава.
Колико год је режим Меиџи рестаурације покушавао да поврати владавину цара у надмоћан положај, такође је постојала и снажна тенденција да се поново оснује држава која ће бити заснована на религијској пракси [[Шинтоизам|Шинтоизма]]. Из разлога што су [[Шинтоизам]] и [[будизам]] (у временском периоду од хиљаду година) постали синкретичка верска целина, било је неопходно створити државну религију која би се искључиво заснивала на [[Шинтоизам|Шинтоизму]]. [[Хришћанство]] бива такође легализовано, а [[Конфучијанство|Конфучијанизам]] остаје и даље витална [[Етика|етичка]] доктрина.
Међутим, временом све више, јапански мислиоци почињу да се идентификују са прозападњачком идеологијом и методологијом управљања.
| |||