Бенгал — разлика између измена

Већина Бенгала лежи у ниској [[Делтаrečna delta|делти]] река [[Ганг (река)|Ганг]] и [[Брамапутра]], највећој делти на свету. У јужном делу делте налазе се [[Сундарбани]], највећа светска шума [[Мангрове|мангрова]] у којима живи угрожена врста [[Бенгалски тигар|бенгалског тигра]]. Бенгал чини северну обалу [[Бенгалски залив|Бенгалског залива]].

Иако у овој регији већина становништва живи у селима и бави се пољопривредом, у Бенгалу постоје два [[мегаполис]]а: [[Колката|Калкута]] и [[Дака]].

Већина становништва говори [[Индоаријевскииндо-аријски језици|индоаријевске језике]], као што је [[Бенгалски језик|језик бенгали]]. Остале језичке породице ([[Дравидски језици|дравидска]], [[Мунда језици|мунда]]) присутне су у брдским пределима Бенгала.

После насељавања [[Индоаријевци|индоаријеваца]] у Индију, у данашњим регионима Бенгала и Бихара формирале су се у 10. веку п. н. е. државе Анга, Ванга и Магада. Стари Грци су око 100. године п. н. е. записали да се у подручју Бенгала налазила земља под именом ''Гангаридаи''. Од 3. до 6. века краљевина [[Магада]] је била центар [[Гупта|империје Гупта]]. Будистичка империја [[Пала]] владала је регионом од 7. до 11. века, и проширила своју власт преко Индијског потконтинента до Авганистана. Њу је заменила хиндуистичка [[Сена (династија)|династија Сена]]. Ислам се у Бенгалу појавио у 12. веку доласком [[Суфизамтасавуф|суфистичких]] мисионара. Наредних векова у Бенгалу су доминирали муслимански владари. [[МогулскоMogulsko царствоcarstvo|Могулски цар]] [[АкбарАхбар Велики|Акбар]] заузео је Бенгал 1576. У периоду доминације Могула у Бенгалу су постојала и независна хиндуистичка краљевства.

Трговци из Европе стизали су до Бенгала још у античко доба. [[Плиније Старији]] бележи да је било потребно недељу дана пловидбе да се стигне од [[ЦејлонШри Ланка|Цејлона]]а до Бенгала.

У 17. веку Европљани су почели да оснивају трговачке колоније у Бенгалу: [[Колката|Калкута]] (Енглеска), [[Чанданагар]] (Француска), [[Серампоре]] (Данска), [[Хугли-Чинсура]] (Холандија). Бенгал је био део [[МогулскоMogulsko царствоcarstvo|Могулског царства]], али је практично био независан у 18. веку. [[Британска источноиндијска компанија]] је преузела власт у Бенгалу [[1765]]. То је постала најзначајнија провинција у [[Британска Индија|Британској Индији]]. Калкута је био главни град ове провинције и царства Британске Индије (1772—1911). Истовремено, Калкута је постала културни и интелектуални центар. Реформски покрет под именом [[Бенгалска ренесанса]] зачео се у 19. веку. Из њега су проистекли модерна индијска књижевност и политика.

Британски вицекраљ Индије [[Џорџ Курзон|Лорд Курзон]] је [[1905|1905.]] иницирао поделу Бенгала на источни и западни део ради лакшег управљања. Овај покушај није успео због народног отпора и резултовао је 1912. у премештању престонице [[Британска Индија|Британске Индије]] из националистичке [[КалкутаКолката|Калкуте]] у [[Делхи]] где су националисти имали мање утицаја. Истовремено су од Бенгала одвојене провинције [[Бихар]], [[Ориса]] и [[Асам]].

Када је Индија стекла независност [[1947|1947.]] Бенгал је подељен по религијском принципу. Већински [[Хиндуизам|хиндуистички]] западни део постао је индијска држава [[Западни Бенгал]]. Већински [[Ислам|муслимански]] источни део придружио се [[Пакистан]]у као провинција Источни Бенгал (од 1956. под именом Источни Пакистан). Овај источни део је [[1971|1971.]] постао независна држава [[Бангладеш]]. Подела Бенгала је протекла у крвавим оклоностима религијских нереда.