Лагаш — разлика између измена

4 бајта уклоњена ,  пре 8 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Лагаш''' или '''Сирпула''' је један од најстаријих градова [[Сумер]]а и касног [[Вавилон]]а. Налазио се источно од [[Урук]]а и северозападно од ушћа [[Тигар (река)|Тигра]] и [[Еуфрат]]а.
 
== Ископавања ==
Лагаш је открио тадашњи француски конзул у [[Басра|Басри]] [[Ернест де Сарзек]] [[1877]]. године. Први [[валија Басре]] [[Насир паша]] му је одобрио да врши ископавања. Ископавао је на томе месту са прекидима до [[1901]]. године. После његове смрти 1901. радове је наставио [[Гастон Крос]]. Касније француске експедиције предводили су [[Анри де Генујак]] ([[1929]] — [[1931]]) и [[Андре Оаро]] (1931—-[[1933]]).
 
== Налазиште ==
[[СликаДатотека:Gudea of Lagash Girsu.jpg|мини|лево|150п|Гудеја од Лагаша, диоритска статуа нађена у Телоху, данас у Лувру]]
 
Лагаш представља дугу линију брежуљака од рушевина, сада познату као Тел ал Хиба у [[Ирак]]у. Налази се на сувом кориту древног канала, око 5 километара источно од Шат ел Ха и око 15 километара источноод данашњег града Шатра.
Храм Е-Нину био је разорен и на њему је грађена тврђава у грчко или селеукидско време. Неке цигле тврђаве имају натписе на [[арамејски језик|арамејском]] и [[грчки језик|грчком]] о извесном краљу мале краљевине у Вавилонији. Испод тврђаве су нађене бројне статуе владара [[Гудеја|Гудеја]]. Ту су нађени и бројни фрагменти барељефа. Када се ископавао други брежуљак нашли су многе предмете од бронзе и камена из најранијег сумерског периода, неколико векова пре Гудеја.
 
Тај брежуљак је био место где су се налазиле бројне зграде за складиштење и то не само жита и смокава, него и оружја, посуда, скулптура и других предмета, које је користила администрација палате и храма. У једном мањем оближњем брежуљаку Сарзек је пронашао архиву храма, око 30.000 глинених плочица, које су садржавале записе о пословању и на тај начин се могло са великом прецизношћу открити начин пословања античког храма, карактер власништва, начин обрађивања земље и узгоја домаћих животиња, те трговачке, индустријске и пословне активности. Нажалост пре него што су се те глинене плочице могле преместити на сигурније место, пљачкаши су однели велики број и продали антикварима и одатле су се продавали по [[Европ|Европи]]и и [[Северна Америка|Америци]].
 
== Историја ==
Према натписима нађеним у Телоху изгледа да је Лагаш био град великога значаја у сумерском периоду, вероватно у трећем миленијуму пре Христа. Њиме су тада владали независни краљеви Ур-Нина (24. век пре Христа) и његови наследници, који су се борили за превласт са [[Еламити]]ма на истоку и краљевима Кенгија и [[Киш]]а на северу. После семитског освајања Лагаш је изгубио независност, а његови владари су били вазали [[Саргон од Акада|Саргона од Акада]] и његових наследника. Међутим и даље је остао важно средиште, пре свега уметничког развоја. У том периоду и у нешто каснијем под краљевома [[Ур]]а, Ур-Гура и Дунгија досегао је врхунац уметничког развоја.
 
Након пада Саргоновог [[Акадско царствокраљевство|Акадског царства]], Лагаш је поново доживео успон под Ур-бабом и Гудеом, а имао је и јаке трговачке везе са удаљеним краљевинама. Гудеја је тако донео кедрове из планина у [[Либан]]у и [[Сирија|Сирији]]. [[Диорит]] је набављао у источној Арабији, а [[бакар]] и [[злато]] у средишњој и јужној Арабији и на [[Синајска гора|СинајСинају]]у. Његова војска је ратовала са [[Елам]]ом на истоку. Тај период је био значајан по развоју уметности, а Гудеја је по Саргоновом примеру себе прогласио божанством.
 
У доба Гудеје главни град Лагаша је био Гирсу (Телох). Краљевина је заузимала површину од око 1.600 -{km}-². Садржавало је 17 већих градова, осам регионалних средишта и бројна села. Према једној процени Лагаш је био највећи град на свету од око 2075. до 2030. п. н. е. Након Гудеје Лагаш је изгубио значај, тако да се о њему не зна готово ништа све до изградње селеукидске тврђаве.
 
== Референце ==
* -{E. de Sarzec}-, ''-{Découvertes en Chaldée}-'' (1887).
* -{A. Parrot, Tello, vingt campagnes des fouilles (1877-1933)}-, (Париз 1948).
1.572.075

измена