Нововавилонско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Median Empire sr.svg|мини|десно|300п|Блиски исток око 600. п. н. е. Ружичастом бојом обележено је Халдејско царство]]
'''Халдејско''' или '''Нововавилонско царство''' је период у историји [[Месопотамија|Месопотамије]] од [[626]]. до [[539|539. п. н. е.]] Халдејом је називана [[Месопотамија]] од 12. века п. н. е. по [[ХалдејциХалдејско краљевство|Халдејцима]]ма, [[семити|семитском народу]] који су од тада насељавали област на југу међуречја основавши државу Приморске земље. Оснивач Халдејског царства је [[Набопаласар]], који је успео да се отргне [[асирско краљевство|асирској]] контроли. Царство је свој врхунац доживело за време [[Набукодоносор II|Навукодоносора II]], да би је на крају покорио [[ахеменидско краљевство|персијски]] краљ [[Кир Велики]]. Иако држава није дуго трајала њен развој и пад су добро документовани у изворима. Одиграла је велику улогу у међународним односима и оставила трајне последице на регион.
 
== Извори за Халдејско царство ==
Ред 11:
== Постанак и развој Халдејског царства ==
 
Крајем другог миленијума јужну Месопотамију су населили Халдејци, семитско племе које је дошло са запада подстакнуто миграцијом [[Арамејци|Арамејаца]]. Створили су државу на простору некадашњег [[Сумер|Сумера]]а и [[Акадско царствокраљевство|Акада]] и наследили претходну културу коју су затекли код [[Касити|Касита]] који су тада владали Месопотамијом. Од свог доласка су потпадали по власт моћне асирске царевине. Владари Халдеје, како је у то време називан тај простор, су се ослањали на [[Елам]] покушавајући да обнове некадашњу моћ вавилонске државе.
[[627|627. п. н. е.]] преминуо је асирски владар [[Асурбанипал]]. У то време је у Месопотамији његов намесник био Кандалун који је такође умро исте године. Вавилонска хроника наводи да је [[626]]. Вавилоном владао Халдејац Набопаласар, али не износи никакве појединости из којих би се дало закључити како је дошао до власти. Код Јосифа Флавија, који преноси извештај Берсоса, стоји да је [[Набопаласар]] био један од Асурбанипалових генерала. Пошто су владар и намесник Вавилоније умрли он је вероватно искористио своју војничку моћ и узурпирао власт.
Узурпацију нису одобравали ни Асирци ни његови сународници, тако да је Набопаласару требало 10 година да се учврсти на трону и овлада читавим међуречјем. Водио је дуге и тешке ратове са градовима [[Урук]] и [[Нипур]]. Опсаде су биле дуге, па [[Вавилонска хроника]] бележи да су [[620|620. п. н. е.]] становници Нипура продавали своју децу да би се прехранили.
[[616. п. н. е.]] је успео да суверено завлада и окрене се спољној политици. Склопио је савез са [[Међани|Међанима]]ма, односно са њиховим владарем [[Кијаксар|Кијаксаром]]ом у циљу рушења Асирског царства које је већ било ослабљено. Заједничком акцијом у бици код Ниниве [[612|612. п. н. е.]] уништили су асирску државу и освојили асирске центре [[Асур|Ашур]], [[Трабис]], [[Калху]] и [[Харан]] где се битка одиграла [[610. п. н. е.]] Након тога се окренуо заштити северних граница.
[[Египат]] је био нова нарастајућа сила која се у то време консолидовала и поново овладала Сиријом, Палестином и Феникијом. [[Фараон]] је наметнуо данак Јерусалиму, а Асирцима пружио помоћ у борби са Халдејом. [[605|605. п. н. е.]] код Кархемиша, Египћани и остаци асирске војске су претрпеле пораз од Набопаласара и Кијаксара. Следећи сукоб код Хамада у Сирији је такође био поражавајући по Египат.
Убрзо после битке код Хамада Набопаласар умире, а пресо наслеђује његов син [[Набукодоносор II|Навукодоносор II]].
Ред 33:
== Град Вавилон у овом периоду ==
 
Традиција Вавилона као најлепшег града настала је у ово време. Сви налази са подручја града се датују Нововавилонским периодом. Град се простирао на 850 хектара. Окружен бедемима огромних размера, кроз град је протицала река. у граду је постојао [[зигурат]] који је на врху имао храм посвећен Мардуку, кућа која се налази на граници неба и земље, [[Ентеменаки]]. Централни храм је би такође посвећен [[Мардук|Мардуку]]у и звао се [[Егасила]]. Из тог храма водио је свети, процесијски пут до капије посвећене богињи [[Иштар]]. Пут је био заштићен зидивима који су били поплочани опекама плаве боје и украшени представама крилатих бикова и светих змајева посвећених Мардуку. Халдејци су настојали да што више саграде и обнове грађевине. После Кировог освајања Вавилон је наставио да представља својеврстан културни и трговачки центар региона.
 
== Спољашње везе ==