Михаило Керуларије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 21:
== Велики раскол ==
 
Рођен у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, Михаило је остао највише упамћен по сукобу са [[папа|папом]] [[Папа Лав IX|Лавом IX]] око црквених разлика на Истоку и Западу, пре свега због употребе бесквасног хлеба у [[евхаристија|причешћу]].<ref name="употреба бесквасног хлеба">[http://www.newadvent.org/cathen/10273a.htm CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Michael Caerularius<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
Папа Лав IX му је 1054. послао писмо у ком је цитирао део [[Константинова даровница|Константинове даровнице]], за коју је тврдио да је оригинална (он је уједно и први папа који је користио Константинову даровницу у једном званичном документу).<ref name="коришћење Константинове даровнице">[ Migne's Patrologia Latina, Vol. 143 (cxliii), Col. 744-769. Also Mansi, Sacrorum Conciliorum Nova Amplissima Collectio, Vol. 19 (xix) Col. 635-656.]</ref>
Ред 27:
Лав IX је на овај начин уверавао Михаила да је Константинова даровница потпуно легитиман документ, те да је једино римски патријарх, односно папа, једина глава Хришћанске цркве.
 
Папа је писмо такође послао и [[Охридска архиепископија|охридском архиепископу]] [[Лав I Охридски|Лаву]], као одговор на писмо охридског архиепископа Јовану, [[Транијска епископија|епископу Траније]], у ком је напао обичаје Цркве на Западу, поготово пост суботом и коришћење бесквасног хлеба. Лав IX је у писму напао [[ВасељенскаЦариградска патријаршија|Цариградску патријаршију]] као извор јереси и нагласио је да је једина глава Цркве римски патријарх, док сви остали (укључујући и цариградског) немају никакав ауторитет у вођењу Цркве.
 
Лав IX је потом послао кардинала Хамберта од Силва Кандиде као легата да се измири са патријархом Михаилом, но овај је то одбио, оставивши Хамберта да чека месецима.
Ред 33:
Због овога је кардинал Хамберт изручио белешку о [[изопштење|изопштењу]] цариградског патријарха из Цркве 16. јула 1054. године, иако је папа Лав умро три месеца раније, што је чинило изопштење незаконитим. Као одговор на то, Михаило је изопштио и кардинала и папу, уклонивши његово име са [[диптих]]а, што је довело до [[Велики раскол|Великог раскола]].
 
Велики раскол је довео до окончања савеза папе и византијског цара, што је резултовало папско-норманским савезом против [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]]. Екскомуникације су повучене 1965. године, када су [[папа Павле VI]] и [[васељенски патријарх Атинагора|васељенски патријарх Атенагора]] повукли екскомуникације на [[Други ватикански концил|Другом ватиканском концилу]]. Иако је Хамбертова екскомуникација била незаконита, овај чин је довео зближавању двеју Цркава.
 
== Сукоб са византијским троном ==
Ред 39:
[[Михаило Псел]] пише да, иако је на почетку Михаило Керуларије био у добрим односима са [[Теодора (11. век)|царицом Теодором]] пре њеног преузимања власти, по њеном доласку на трон је ступио у отворен сукоб с њом, ''јер је био гневан што Царство води жена'' и на ову тему ''говорио је потпуно отворено''. Псел тврди да би га Теодора сменила да је живела дуже због његове ''отворене дрскости и побуне''.
 
Михаило је такође имао улогу у абдикацији [[МихаилоМихајло VI Стратиотик|Михаила VI Стратиотика]], убедивши га да абдицира 31. августа 1057. у корист генерала [[Исак I Комнин|Исака I Комнина]]. Стратиотик је слепо слушао Михаила, те се на крају и замонашио. Михаило се посвађао и са Исаком, пошто је Исак наредио конфискацију црквене имовине. У овој свађи је Михаило отишао толико далеко да је обуо пурпурне чизме, које је смео носити једино цар. Изгледа да је Михаило планирао и устанак против Исака, вероватно хотећи да доведе себе или свог рођака [[Константин X Дука|Константина Дуку]],<ref name="могућа побуна">[Skylitzes, pp. 464, note 56.]</ref> међутим Исак га је заробио и изгнао на острво Мармара 1058. године, а пошто је Михаило одбио да се покори, Псел је подигао оптужницу против њега због ''јереси и издаје''. Михаило је умро пре но што ће изаћи на суђење.
 
== Референце ==