Патмос — разлика између измена

|коор = 37° 19´ [[сгшгеографска ширина|с. г. ш.]] <br /> 26° 30´ [[игдгеографска дужина|и. г. д.]]

'''Патмос''' ({{Јез-грч|Πάτμος}}) је једно од [[острво|острва]] групе [[Додеканез]]а у источној [[Грчка|Грчкој]]. Управно острво припада округу [[Калимнос (округ)|Калимнос]] у оквиру [[Периферија Јужни Егеј|Периферији Јужни Егеј]], где са околним острвцима и хридима чини посебну општину. Главно место на острву је [[Хора (Патмос)|Хора]].

Патмос је веома важно верско средиште у Грчкој. На њему је крајем 1. века боравио у изгнанству св. апостол [[Апостол Јован|Јован Богослов]], који је за време свог изгнанства написао [[Откровење|Књигу Откровења]] (у тзв. Пећини Апокалипсе). Такође, стари град Патмос спада у групу најочуванијих старих градова на [[Егејско море|ЕгејЕгеју]]у, па је он заједно са важним верским местима, [[Манастир Јована Богослова на Патмосу|манастиром Св. Јована Богослова]] и Пећином Апокалипсе, стављен на списак [[Светска културна баштина|Културне Баштине]] [[УНЕСКОУнеско|УНЕСКОа]]а. Библиотека манастира Св. Јована Богослова поседује богату збирку [[Византијавизантијско царство|византијских]] рукописних књига.

Патмос је насељен још током [[праисторијапреисторија|праисторије]]. Међутим, острво је касније било ненасељено дуже раздобље - од [[6. век]]а п. н. е. до [[1088]]. године н. е. Те године је монах Христодул основао чувени манастир Св. Јована Богослова. Масовније досељавање на Патмос започело је после [[Пад Цариграда (1204)|освајања Цариграда]] од стране [[Турци|Турака]], када су бројне [[Грци|грчке]] избеглице бежале са копна на запад. Патмос је био вековима под [[османско царство|Османским царством]], али је острво задржало одређене привилегије, и захваљујући развоју трговине доживело процват у 18. веку. Већина традиционалних „господских“ кућа (грч. αρχοντικά ''архондика'') у Хори потиче из овог периода. И поред тога месни [[Грци]] се нису мирили са страном владавином, па се становништво Патмоса укључило у [[Грчки рат за независност|Грчки устанак]] 20-их година [[19. век]]а, али није било прикључено новооснованој [[Грчка|Грчкој]]. [[1912]]. године острво запоседа [[Италија]], која га губи после [[Други светски рат|Другог светског рата]] у корист [[Грчка|Грчке]]. Пропадање острва било је неминовно у овим турбуленцијама [[20. век]]а, али се последњих деценија ово донекле умањило развојем туризма.