Меиџи период — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 10:
Прва реформа се огледала у проглашењу ''Повеље пет чланова'' (五箇条の御誓文 - ''Гокаџо но госејмон'') из 1868. године; као скуп одредби које су имале за циљ да морално ангажују и обезбеде финансијска средства нове владе. Ово ће утицати на развијање демократског типа владавине. Међутим, како би се ефикасно могла применити ''Повеља пет чланова'', било је неопходно сачинити једанаесточлани [[Устав]]. Поред оснивања државног савета, законодавних тела и система рангирања званичника и племства, Устав је такође и ограничавао мандат на четири године, омогућавао јавно гласање и увео нови систем опорезивања и административна правила. Меиџи влада је уверавала стране силе да ће поступати у складу са међународним правом.
 
Цар Мацухито, који ће владати до 1912. године, одабрао је нову владалачку титулу - ''Меиџи'' или у буквалном преводу ''Просвећена владавина'', како би обележио почетак нове ере владавине у историји [[Јапан]]аЈапана. Како би се додатно драматизовао нови поредак моћи, престоница се сели из [[Кјото|Кјота]] (која је то била још од 794. године) у ''Едо'', и добија назив [[Токио]] (''Источна престоница'').
 
У покрету, критичном за консолидацију новог режима, већина [[Даимјо|даимјоа]] се добровољно одриче своје земље, пописне евиденције и кинеског система опорезивања ''Хан'', предавајући тако сву власт цару. Према утврђеном пореклу наследства, даимјо-и постају гувернери а централна влада подноси њихове административне трошкове и плаћа [[Самурај|самурајима]] стипендије. Током 1871. године, земљиште ће се поделити на префектуре, а званичници бишег ''Хан'' система, попут кланова Сацума, Чошу, Тоса и Хизен, постаће особље нових министарстава.