Зупче — разлика између измена

42 бајта додата ,  пре 6 година
нема резимеа измене
}}
 
'''Зупче''' је село које се налази на крајњем истоку општине [[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]]. Историјски и географски припада [[Ибарски Колашин|Ибарском Колашину]].
'''Зупче''' је село које се налази на крајњем истоку општине [[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зупче површине 1.013 ha. Историјски и географски припада [[Ибарски Колашин|Ибарском Колашину]]. Насеље је крајње колашинско село низ [[Ибар]]. Иако није улазило у састав колашинске кнежине, оно се помиње у Девичком катастигу као село у Колашину. Насеље је на пространим речним терасама при изласку Ибра из Варашког теснаца. Село се дели на засеоке (махале) које носе углавном имена по породицама које у њима живе: Радиће, Радојевиће, Вучиниће, Касаловиће и Кокорак. Зупче је старо насеље, у Зупчанској реци су очуване зидине неког старијег насеља, поред којих су били остаци старе цркве коју је локално становништво обновило 1938. године. Због повољног положаја у долини поред Ибра ово село је једно са највћим бројем становника у општини Зубин Поток. Граничи се са суседним селима [[Доње Вараге]], [[Јагњеница]] и [[Прелез]] која су настањена етнички српским становништвом и [[Чабра]] и [[Кошутово]], насељена [[Албанци|албанским]]. Има око 200 кућа. Становници се углавном баве пољопривредом. До [[НАТО агресија на СРЈ|бомбардовања]] [[1999]]. године већи део становништва је радио у већим фабрикама попут Трепче у [[Звечан]]у, али од тада [[комбинат Трепча]] не ради тако да је велики део становништва остао без посла. Иначе ту су најбројније три фамилије: Касаловићи, Радојевићи и Вучинићи.
 
== Историја ==
Иако није улазило у састав колашинске кнежине, оно се помиње у Девичком катастигу као село у Колашину. Зупче је старо насеље, у Зупчанској реци су очуване зидине неког старијег насеља, поред којих су били остаци старе цркве коју је локално становништво обновило 1938. године. Историјски гледано ове фамилије овог села воде порекло из [[Црна Гора|Црне Горе]], али се не може тачно прецизирати место порекла. Препоставља се да се овде прва настанила фамилија [[Касаловић]], негде после велике сеобе народа под вођством [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића (Црнојевића)]]. У почетку је становништво живело у вишим деловима, а касније су се настанили у нижем брежуљкастом пределу где су и данас. За време Другог светског рата Зупче је стално било на удару Балиста, па је био присутан и велики егзодус становништва.
 
Пуно полемике око овог села било је [[17. март]]а [[2004.]] године после великог погрома српског становништва на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Као узрок немилих сцена, наводи се наводно дављење албанске деце из села Чабра у реци [[Ибар]], који су наводно бежали испред српске деце. Међутим каснијом анализом дошло се до сазнања да је насиље спремано дуже времена и да није био уследило након спонтаног окупљања албанског народа у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Та чињеница може довести у питање и евентуални злочин у селу Чабра.<ref>http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/bs/features/setimes/features/2004/04/040429-SVETLA-001</ref> Оно што је сигурно и поуздано тачно да је река [[Ибар]] тог дана била невероватно велика, односно да је пуштена брана Газиводе, тако да би и случајан пад у реку био фаталан.
Село је било у центру пажње јавности приликом покушаја албанских специјалних јединица „Росе“ да заузму граничне пунктове 26.јула 2011. Зупчани са мештанима села Вараге су зауставили колону приликом чега је дошло до оружаног обрауна.<ref>{{Cite web |url= http://www.novosti.co.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:339380-Zubin-Potok-Pucnjava-ima-povredjenih |title= Stefanović: Postignut dogovor s KFOR-om |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher= Novosti.rs}}</ref> Након не испуњавања њихових захтева једини су наставили са тоталном блокадом пута.<ref>{{Cite web |url=http://www.mondo.rs/s213204/Info/Srbija/Srbi_drze_barikade_kod_Zupca.html |title=Kfor odustao od sile i povukao se iz Rudara |accessdate= 20. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Mondo}}</ref>
 
== Географија ==
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зупче површине 1.013 ha. Насеље је крајње колашинско село низ [[Ибар]]. Насеље је на пространим речним терасама при изласку Ибра из Варашког теснаца. Село се дели на засеоке (махале) које носе углавном имена по породицама које у њима живе: Радиће, Радојевиће, Вучиниће, Касаловиће и Кокорак. Граничи се са суседним селима [[Доње Вараге]], [[Јагњеница]] и [[Прелез]] која су настањена етнички српским становништвом и [[Чабра]] и [[Кошутово]], насељена [[Албанци|албанским]].
Иако је [[Косовска Митровица]] на свега 12 километара од села, пут је знатно дужи, јер је немогуће проћи кроз албанска села Кошутово и [[Жабаре]], због сталних напада и каменовања албанских екстремиста. Зато се до Митровице иде путем који је принудно направљен до [[Звечан|Звечана]], преко веома високих успона, тако да је у зимским месецима кретање изузетно отежано.
 
== Демографија ==
 
Због повољног положаја у долини поред Ибра ово село је једно са највћим бројем становника у општини Зубин Поток. Има око 200 кућа. Становници се углавном баве пољопривредом. До [[НАТО агресија на СРЈ|бомбардовања]] [[1999]]. године већи део становништва је радио у већим фабрикама попут Трепче у [[Звечан]]у, али од тада [[комбинат Трепча]] не ради тако да је велики део становништва остао без посла. Иначе ту су најбројније три фамилије: Касаловићи, Радојевићи и Вучинићи. Насеље има [[Срби|српску]] етничку већину.
Насеље има [[Срби|српску]] етничку већину.
 
Број становника на пописима: