Историја старог Египта — разлика између измена

м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
Скоро истовремено са појавом палеолитског човека у [[Европа|Европи]], налазимо трагове људи и у ушћу [[Нил]]а на египатској висоравни која је омеђена Либијском пустињом на западу, Арапским полуострвом на истоку, [[Средоземно море|Средоземним морем]] на северу и првим катарактом Нила на југу. Нил је друга река по дужинина у земљи а протеже се од извора речице [[Кагера]] која се улива у [[викторијино језеро|језеро Викторија]]-Нуанза из ког даље истиче [[Викторијин Нил]]. Укупна дужина те чудесне реке износи 6.497 -{km}-.
 
У Горњем Египту киша готово никад не пада, док у доњем Египту око Каира, пада повремено и не обилно. Због тога је свакогодишња нилска поплава заиста највећи догађај у целој земљи јер од ње зависи таложење плодоносног муља који даје благостање. Потпуно је разумљиво што су [[Стари Египћани|Египћани]] од најстаријих времена Нил сматрали светом појавом, па су га чак прогласили божанством.
Савладавањем технике обраде камена у микролите (малене прецизне камене алатке) означен је прелаз из [[палеолит]]а у [[Мезолит]] или средње камено доба. За то доба најкарактеристичнија је [[Капсијенска култура]].
 
Задња фаза Себилијенске културе, одговара раној Натуфијској култури у [[Палестина (регион)|Палестини]], па је можемо датирати између 9. и 7. миленијума пре [[Исус|Христа]]. Најстарији налази неолитског човека Египта пронађени су у Фајуму и датирају из 4400. до 4200. године пре нове ере.
 
То су налази каменог ручног клина и керамичке посуде у фрагментима, но оне, за разлику од других налазишта тог доба у Европи, нису били ''in situ'', односно на месту настанка, него су донесени Нилом из горњег тока. Око њих не постоје ни кости ни други остаци човека ни насеља па је тешко утврдити одакле заиста потичу, но са сигурношћу се може тврдити да су налази заиста из тога доба.