Јабланица (притока Јужне Мораве) — разлика између измена

'''Јабланица''' је река на југу [[Србија|Србије]], лева притока [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]. Настаје спајањем ''Туларске'' и ''Големобањске реке'', које се формирају на падинама [[Гољак (планина)|Гољака]] (1073 м) и његових огранака. Од састава изворишних кракова (код села [[Маћедонце|Маћедонци]]) до ушћа у Јужну Мораву у [[Лесковац|Лесковачкој]] котлини (код села [[Печењевце]]), дужина јој износи 84,5 км. Реке од којих настаје теку планинским замљиштем и имају велики пад, клисурасте долине и бројне брзаке. Сличних је особина и сама Јабланица у току до [[Лебане|Лебана]] односно до уласка у Лесковачку котлину. У горњем и средњем току називају је и ''Медвеђа''<ref>др Томислав Ракичевић ун. проф, ПМФ Београд, у [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедији Југославије]] ЈЛЗ Загреб 1988. том V pp. 697</ref>, а тек низводно од села [[Шилово (Лебане)|Шилова]], на дужини од око 50 км, само Јабланица. У Лесковачкој котлини тече широком и плитком долином, има мали пад и многе меандре. Површина слива јој износи 896&nbsp;[[км²]]<ref>http://www.zvrk.rs/Zanimljivosti/upoznajtesrbiju/medvedja/index.htm</ref>, а просечни проток на ушћу је 5 [[м³]]/с. Најзначајнију притоку Шуманску реку,([[гољак (планина)|кањон реке Шуманке]]), прима са десне стране код Лебана . Значајније леве притоке су Лапаштица и Газдарска река.

Јабланица је бујичава, носи огромну количину материјала, раније се често изливала из корита (сваких 10 година 1986, 1976, 1966,... тзв. „десетогодишња вода“; највећа поплава десила се 1976. г.), плавила обрадиве површине, односила саобраћајнице, мостове и причињавала друге штете.