Википедија

Народноослободилачки покрет Југославије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 3:
Оружану силу Народноослободилачког покрета представљали су [[Партизански одреди|Народноослободилачки партизански одреди]] (НОП одреди), стварани током лета [[1941]]. године. Током [[1942]]. године створена је [[Народноослободилачка војска Југославије]], која је марта [[1945]]. прерасла у [[Југословенска народна армија|Југословенску армију]].
 
Као непосредни органи Народноослободилачког покрета стварани су, већ током лета [[1941]]. године, [[Народноослободилачки одбори]], који су представљали прве органе „народне власти“. Они су били организовани као сеоски, месни, рејонски, градски, општински, окружни, покрајински или обласни и имали су задатак да помажу из позадине [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]]. Поред Народноосолободилачких одбора у оквиру НОП-а су стваране и друге масовне [[Антифашизам|антифашистичке]] организације, попут [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (АФЖ), [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ) и [[Савез пионира Југославије|Савеза пионира Југославије]].
 
Народноослободилачки покрет је за разлику од других покрета у [[Југославија|Југославији]], током [[Други светски рат|Другог светског рата]], успео да окупи припаднике свих народа: [[Срби|Србе]], [[Хрвати|Хрвате]], [[Словенци|Словенце]], [[Бошњаци|Муслимане]], [[Црногорци|Црногорце]] и [[Македонци (Словени)|Македонце]], као и припаднике свих националних мањина у Југославији: [[Мађари|Мађаре]], [[Албанци|Албанце]], [[Краљевина Италија|Италијане]], [[Словаци|Словаке]], па чак и [[Трећи рајх|Немце]].
Ред 11:
Народноослободилачки покрет се развијао на читавом подручју [[Југославија|Југославије]], као и на деловима околних земаља са већинским југословенским становништвом. Главни противници НОП-а су били страни окупатори ([[Трећи рајх|Немци], [[Краљевина Италија|Италијани]], [[Бугари]] и [[Мађари]]), као и „домаћи издајници“ - квинслишке организације које су сарађивале с окупатором: [[Независна Држава Хрватска]] ([[Усташка војница|усташе]] и [[Хрватско домобранство|домобрани]]), [[Влада народног спаса Милана Недића|режим Милана Недића у Србији]] ([[Српска државна стража]]), [[Бела гарда (Словенија)|Бела гарда у Словенији]], [[Независна Држава Црна Гора|режим Секуле Дрљевића у Црној Гори]], [[Коста Пећанац|четници Косте Пећанца]], [[Балисти]], [[ЗБОР|Љотићев „Збор“]] и др. Поред чистоквинслишких организација припадници НОП-а су били и у сукобу с четницима [[Дража Михаиловић|Драже Михаиловића]], који су од стране [[Савезници у Другом светском рату|Савезника]] били признати као [[Југословенска војска у отаџбини]], а сарађивали су са окупатором. Покрет је водио доследну борбу и против ширења међунационалне мржње и масовних прогона и покоља становништва, што му је донело велику народну подршку.
 
Народноослободилачки покрет је [[1943]]. године добио подршку [[Савезници у Другом светском рату|Савезника]], који су ускратили дотадашњу подршку четницима. После тога је дошло, на наговор Савезника, до стварања споразума са Југословенском владом у избеглиштву, која је и сама признала НОП. На основу тих споразума дошло је, [[7. март]]а [[1945]]. године, до стварања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]].
 
=== Освободилна фронта ===
Ред 39:
* [[Владимир Бакарић]]
* [[Душан Богдановић (политичар)|Душан Богдановић]]
* [[Јосип Броз Тито]]
* [[Владимир Велебит]]
* [[Јован Веселинов]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Народноослободилачки_покрет_Југославије”