Шестојануарска диктатура — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
'''Шестојануарска диктатура''' је назив за период апсолутистичке владавине краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] који је трајао од [[6. јануар]]а [[1929]]. до [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године.
 
Дана [[6. јануар]]ајануара [[1929]], краљ [[Александар I Карађорђевић]] је распустио [[Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|Народну скупштину]],<ref name="парламентаризам">[http://www.mtsmondo.com/izbori2008/parlamentarizam.php Парламентаризам у Србији], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове и увео цензуру. Шестојануарска диктатура је званично окончана доношењем [[Септембарски устав|Октроисаног устава]].
 
== Позадина ==
 
Недовољно добро решено аграрно, национално и радничко питање изазвало је кризу и нестабилност Краљевине СХС. Користећи овакво стање, [[Сељачко-демократска коалиција]] коју су чиниле [[Хрватска сељачка странка]] [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]] и [[Самостална демократска странка]] [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], тражила је ревизију [[Видовдански устав|Видовданског устава]] из [[1921]]. године. Стварање Сељачко-демократске коалиције је заоштрило сукоб ове две странке са [[Народна радикална странка|Народном радикалном странком]]. Дана [[20. јун]]а [[1928]]. радикалски посланик [[Пуниша Рачић]] је [[Атентат у Народној скупштини|убио]] посланике Хрватске сељачке странке [[Павле Радић|Павла Радића]] и [[Ђуро Басаричек|Ђуру Басаричека]] и тешко ранио [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]], који је умро од последица рањавања [[8. август]]а [[1928]]. године.<ref name="парламентаризам" /> Народна скупштина се састала поново [[1. август]]а, али посланици Сељачко-демократске странке су одбили да учествују.
 
== Увођење диктатуре ==
Искористивши смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, краљ Александар је у краљевској прокламацији објављеној [[6. јануар]]а [[1929]]. објавио да су ''„ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“'' те да зато између краља и народа ''„не може и не сме бити више посредника“''. Краљ је укинуо [[Видовдански устав]] и лично преузео законодавну и извршну власт, а за председника Министарског савјета је именовао генерала [[Петар Живковић|Петра Живковића]]. Такође су на неке друге цивилне дужности доведене војне особе, посебно у Хрватској и [[Стара Србија|Старој Србији]]. Народна скупштина је распуштена, забрањен рад свих политичких странака, уведена строга [[цензура]] новина и књига, забрањени сви политички зборови, националне, синдикалне и верске организације, забрањена је употреба националних имена и амблема. Такође је проширен и допуњен [[Закон о заштити државе]] и уведен [[Државни суд за заштиту државе]] при Касационом суду у Београду.
 
Диктатуром је прокламована идеологија ''„интегралног југословенства“'', а име државе је промијењено [[3. октобар|3. октобра]] [[1929]]. године у Краљевина Југославија. Земља је административно подељена у девет [[бановина]] које нису пратиле историјске границе, са изричитим циљем да се историјске покрајине разбију.{{sfn|Петрановић|1988|pp=190}}
# [[Вардарска бановина]] ([[Скопље]]);
# [[Моравска бановина]] ([[Ниш]]);
=== Политички обрачуни са радикалним групама ===
 
Током диктатуре су биле ограничене политичке слободе, полиција је прогонила илегалне радикалне групе као што су хрватски и македонски националисти, албански и црногорски сепаратисти и комунисти, против којих је још [[1920]]. била донесена [[Обзнана]]. Водство КПЈ се припремало за оружани устанак, па је око 400 чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а убијено је у периоду од [[1929]]. до [[1932]]. године. Овако великим жртвама придонијела је директива водства КПЈ за припрему оружаног устанка, подстакнута проценом Шестог конгреса [[Коминтерна|Коминтерне]] о приближавању опште кризе капитализма. [[Влатко Мачек]] је у децембру [[1929]]. ухапшен и дуго држан у затвору, али је пуштен без оптужбе. Потпредседник ХСС-а Јосип Предавац ухапшен је због слома Сељачке задружне банке и осуђен на 2 и по године затвора. Мачек у својим Мемоарима тврди да је пропаст банке заправо изазвала држава, која је преко Југословенске народне банке контролисала банскарски систем. Касније, у јулу 1933, Предавец је убијен.
 
Светозар Прибићевић је прво интерниран у [[Брус]] ([[Србија]]), а затим му је због лошег здравља допуштено да напусти земљу. <ref name="парламентаризам" /> Умро је у Чехословачкој [[1936]]. године. У емиграцију одлазе ХСС-ови прваци Јурај Крњевић и Аугуст Кошутић, као и радикални националисти [[Анте Павелић]] (посланик Народне скупштине из редова Хрватског блока), Густав Перчец, Бранимир Јелић и др.
Већина опозиционих српских политичара је примила увођење диктатуре без активног отпора. Српска опозиција се углавном нечујно повукла са политичке позорнице, ''„уплашена и деморалисана, повинујући се законским прописима о забрани и распуштању странака и удружења“''. На удар власти је дошао [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуб Јовановић]], вођа левог крила Савеза земљорадника, који је осуђен на годину дана затвора.
 
[[Усташе]] су покушале да подигну неуспешан [[Велебитски устанак]] [[1932]], који је међутим постигао снажан пропагандни учинак, посебно у [[Краљевина Италија|фашистичкој Италији]].
 
=== Подршка диктатури ===
== Страдали током Шестојануарске диктатуре ==
Неке од најистакнутијих личности, страдалих током Шестојануарске дикатуре, су:
* [[Јосип Адамић]] ([[1907]]—[[1931]]), члан МК КПЈ за Загреб и секретар ПК СКОЈ-а за Хрватску, убијен [[15. октобар|15. октобра]] [[1931]]. године у [[Загреб]]у;
* [[Маријан Браун]], члан ПК КПЈ за БиХ и секретар МК КПЈ за Сарајево, убијен јула [[1930]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]];
* [[Брацан Брацановић]] ([[1893]]—[[1929]]), члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретар ПК КПЈ за Србију, убијен августа [[1929]]. године у [[Београд]]у;
* [[Божо Видас Вук]] ([[1893]]—[[1931]]1893—1931), члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], убијен новембра [[1931]]. године у [[Загреб]]уЗагребу;
* [[Јосип Дебељак]] ([[1902]]—[[1931]]—1931), секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, убијен [[15. октобар|15. октобра]] [[1931]]. године у [[Загреб]]уЗагребу;
* [[Ђуро Ђаковић]] ([[1886]]—[[1929]]—1929), организациони секретар [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], убијен [[25. април]]а [[1929]]. године југословенско-аустријској граници;
* [[Јосип Колумбо]] ([[1905]]—[[1930]]—1930), политички секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, убијен [[14. август]]а [[1930]]. године у [[Загреб]]уЗагребу;
* [[Павле Маргановић|Паја Маргановић]] ([[1904]]—[[1929]]—1929), секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, убијен [[30. јул]]а [[1929]]. године у [[Загреб]]уЗагребу;
* [[Марко Машановић]] ([[1894]]—[[1930]]—1930), члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], убијен априла [[1930]]. године у [[Црна Гора|Црној Гори]];
* [[Јанко Мишић]] ([[1900]]—[[1929]]—1929), организациони секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, погинуо у борби с полицијом, у [[Самобор]]у, [[27. јул]]а [[1929]]. године;
* [[Мијо Орешки]] ([[1905]]—[[1929]]1905—1929), политички секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, погинуо у борби с полицијом, у [[Самобор]]уСамобору, [[27. јул]]ајула [[1929]]. године;
* [[Славко Орешки]] ([[1901]]—[[1929]]—1929), вођа технике [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, погинуо у борби с полицијом, у [[Самобор]]уСамобору, [[27. јул]]ајула [[1929]]. године;
* [[Перо Поповић Ага]] ([[1905]]—[[1930]]1905—1930), организациони секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, убијен [[14. август]]аавгуста [[1930]]. године у [[Загреб]]уЗагребу;
* [[Јосип Предавец]] ([[1884]]—[[1933]]), историчар, политичар, потпредседник [[Хрватска сељачка странка|ХСС]]-а, убијен на кућном прагу у [[Дуго Село|Дугом Селу]] [[14. јул]]а 1933. године;
* [[Риста Самарџић]] ([[1895]]—[[1930]]—1930), члан Политбироа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], убијен октобра [[1930]]. године у [[Загреб]]уЗагребу;
* [[Јосип Хаук]], члан МК КПЈ за [[Осијек]], убијен [[29. август]]а 1929. године у Осијеку;
* [[Никола Хећимовић]] ([[1900]]—[[1929]]1900—1929), секретар [[Црвена помоћ|Црвене помоћи]], убијен [[25. април]]ааприла [[1929]]. године југословенско-аустријској граници;
* [[Златко Шнајдер]] ([[1903]]—[[1931]]—1931), секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, убијен [[1931]]. године у [[Зеница (град)|Зеници]];
* [[Милан Шуфлај]] ([[1879]]—[[1931]]—1931), историчар, књижевник, члан [[Хрватска странка права|ХСП]]-а, један од утемељитеља [[албанологија|албанологије]] у светским размерима, насмрт изударан штапом у центру Загреба [[19. фебруар]]а 1931. године.
 
Лист „Пролетер“ је [[1935]]. године објавио статистику на основи новинских података, дакле непотпуну, у којој је изнесен број преглед политичких процеса и осуда по закону о заштити државе, и то у раздобљу од [[1929]]. до 1935. године.<ref>Иван Јелић. ''Комунистичка партија Хрватске 1937—1941''. „Институт за хисторију радничког покрета Хрватске“, Загреб 1972, 349. стр.</ref> У овој таблици не налазе се жртве, које су страдале, а да ниси ни прошле кроз судски процес.
 
{| class="wikitable"
363.220

измена