Маријан Чавић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Роботизована вишезначна одредница: Усташе – промењене везе у Усташка војница |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 20:
Рођен је [[10. март]]а [[1915]]. у [[Загреб]]у у напредној радничкој породици. Још у најранијој младости укључио се у рад напредног омладинског покрета, а када је постао радник-металац укључио се у рад [[Уједињени раднички синдикати Југославије|УРС-ових синдиката]]. Убрзо је постао синдикални функционер и радио је на организацији многих синдикалних акција и штрајкова. Као истакнути борац за радничка права, Маријан Чавић је [[1939]]. примљен у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]], а непосредно уочи рата постао је секретар Трећег рејонског комитета КПХ у Загребу.
После [[Априлски рат|окупације Југославије]] и формирања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Маријан Чавић организује у свом рејону илегални рад и учествује у диверзантским и другим акцијама, а помаже и у раду Месног комитета у учвршћењу партијских организација. Одлуком [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партија Хрватске]], Маријан Чавић, средином августа 1941. напушта Загреб и одлази у [[Карловац]], да би помогао карловачким комунистима у организовању ослободилачке борбе. Непосредно после доласка у Карловац, преузима дужност секретара Месног комитета и члана Окружног комитета КПХ за Карловац. Заједно с [[Иван Маринковић Славко|Ивом Маринковићем]] и [[Јосип Краш|Јосипом Крашем]], настојао је успоставити прекинуте везе са
Усташка полиција га је [[16. октобар|16. октобра]] [[1941]]. године, код књижаре „Фогина“ у Карловцу, изненадила и ухапсила. Знајући да је Маријан значајна личност у партијској организацији, усташка полиција га је подвргла мучењу, али он није хтео одати чак ни своје име. Да би прекратио своје муке, Маријан Чавић је покушао извршити самоубиство. Међутим, желећи по сваку цену изнудити од њега информације, полиција га је отпремила у карловачку болницу на лечење.
Ред 26:
Партијска организација је сазнала да се њен секретар налази у болници, па је направљен план за његово ослобађање из болнице. Један вод од 24 борца из Првог кордунашког батаљона, предвођен [[Већеслав Хољевац|Већеславом Хољевцем]], преобучен у [[Хрватско домобранство|домобранске]] униформе стигао је у Карловац [[17. новембар|17. новембра]]. Иако је све текло по унапред утврђеном плану, акција спашавања Маријана Чавића није успела, јер су га у међувремену усташе поново вратиле у затвор, тако да га Хољевац са својим партизанима није нашао у болници. Партизански вод се, заробивши уз пут двојицу усташа, вратио истим путем којим је ушао у Карловац. На мосту преко [[Корана|Коране]] дошло је до сукоба с [[Краљевина Италија|Италијанима]], али се вод успео повући на [[Петрова гора|Петрову Гору]], оставивши иза себе неколико мртвих италијанских војника.
Маријан Чавић је после ове акције пребачен у Загреб. Тада је извршен још један покушај његовог спашавања и то заменом. Међутим, ни тај покушај није успео. Маријан Чавић је одведен у [[логор Јасеновац]], где је убијен крајем
Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
| |||