Друга пролетерска ударна бригада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 15:
'''Друга пролетерска народноослободилачка ударна бригада''' је формирана наредбом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[1. март]]а [[1942]]. године, у [[Чајниче|Чајничу]], од бораца [[Ужички партизански одред|Ужичког]], [[Чачански партизански одред|Чачанског]] и [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског партизанског одреда]]. На дан формирања имала је четири батљона са око 1.000 бораца.
 
Први командант бригаде био је [[Ратко Софијанић]], [[народни херој Југославије|народни херој]], [[политички комесар]] [[Милинко Кушић]], [[народни херој Југославије|народни херој]], а партијски руководилац и заменик политичког комесара [[Спасенија Цана Бабовић]], [[народни херој Југославије|народни херој]].
 
Друга пролетерска НОУ бригада је на свом ратном путу прешла око 24.000 километара У њеним редовима борило се око 15.000 бораца из свих крајева [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Избацила је из строја око 62.000 непријатељских војника. Дала је велики број руководећих кадрова, као и 48 народних хероја. Међу њима је и [[Петар Лековић]], први народни херој Југославије.
Ред 30:
=== Поход у Босанску крајину ===
{{Главни чланак|Поход пролетерских бригада у Босанску крајину}}
Налазила се у саставу Ударне групе бригада, која је под непосредном командом Врховног команданта, [[24. јун]]а [[1942]]. године кренула у западну Босну. Водила је борбе око [[Калиновик]]а, учествовала у рушењу [[железничка пруга|железничке пруге]] [[Сарајево]]-[[Мостар]], у заузимању Тарчина и Пазарића, затим у борбама на сектору [[Травник]]а, [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] и [[Бугојно|Бугојна]]. Од краја јула до половине октобра [[1942]]. водила је велики број тешких борби. Заједно са [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четвртом пролетерском]], [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десетом херцеговачком]] и [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Првом крајишком]] учествовала је у [[битка за Купрес 1942.|нападу на Купрес]]. Учествовала је и у [[Борбе за Јајце 1942.|ослобођењу Јајца]], [[25. септембар|25. септембра]] [[1942]]. године.
 
Седамнаестог октобра је у [[Дрвар]]у, од Врховног команданта НОП и НОВЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] примила пролетерску заставу. Од тада до почетка [[Битка на Неретви|битке на Неретви]] деловала је око [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], [[Ливно|Ливна]], [[Купрес]]а, [[Томиславград|Дувна]] и у Книнској крајини. Извела је противудар против италијанске дивизије „Сасари“ и четника од [[26. октобар|26.]] до [[28. октобар|28. октобра]] и чишћење Книнске крајине од четника и усташа. Водила је борбе за Ливно од [[5. децембар|5]]. до [[15. децембар|15. децембра]] и извршила напад на Купрес.
Ред 38:
Крајем јануара водила је жестоке борбе код [[Книн]]а и [[Стрмица (Книн)|Стрмице]]. Од тада до форсирања [[Неретва|Неретве]] водила је борбе за [[Имотски]] и [[Посушје]] ([[9. фебруар|9]]. и [[10. фебруар]]а [[1943]]), продрла у долину Неретве, заузела Дрежницу и Грабово [[16. фебруар|16]]/[[17. фебруар]]а, где се истакла и разбила батаљон дивизије „Мурђе“. Заједно с још осам бригада, учествовала је у противудару код [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]], и нарочито се истакла (разбила батаљон [[117. ловачка дивизија (Немачка)|717. немачке дивизије]]). Тим успесима спашени су рањеници и олакшан је положај снага [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] на Неретви.
 
У офанзивним подухватима Главне оперативне групе с Неретве, бригада је водила тешке борбе с четницима код Крсца, на Прењу, код Бијеле, [[Борачко језеро|Борачког језера]], Главатичева, Обија и Калиновика. У априлу је учествовала у борбама на [[Дрина|Дрини]]. Њена два батаљона су заједно са [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четвртом]] и [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Петом пролетерском бригадом]] учествовала у борбама на Јаворку, код [[Никшић]]а, [[1. мај|1.]] и [[2. мај]]а [[1943]]. године, када су разбијене [[Краљевина Италија|италијанске]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничке]] снаге јачине неколико батаљона.
 
=== Битка на Сутјесци ===
Ред 50:
С ове територије прешла је у рејон Фоче, па у [[Санџак (област)|Санџак]]. Ослободила је Фочу ([[3. септембар|3]]/[[4. септембар|4. септембра]]), [[Пљевља]] ([[22. септембар|22. септембра]]), [[Пријепоље]]; па је учествовала у ослобођењу [[Бијело Поље|Бијелог Поља]], [[Беране|Берана]] и [[Колашин]]а. Ослободила је [[Прибој]] и прешла у [[Србија|Србију]]. Месец дана водила је борбе на [[Златибор]]у и другим местима. Код Пријепоља је, [[4. децембар|4. децембра]], у жестокој изненадној борби претрпела велике губитке. Поново је прешла у Србију, и у децембру [[1943]]. и јануару [[1944]]. водила је више борби на Златибору, за [[Ивањица|Ивањицу]], код [[Ариље|Ариља]], у рејону Прибоја и других места.
 
Средином марта [[1944]]. године, у саставу Ударне групе дивизија поново продире у Србију. Од тада до [[21. мај]]а водила је готово непрекидне борбе у западној Србији и Санџаку (Рудо, Златибор, Ивањица, Каона, Повлен), али је била принуђена да се повуче у [[Црна Гора|Црну Гору]].
 
=== Завршне операције ===