Пета пролетерска црногорска ударна бригада — разлика између измена

Одмах по формирању бригада је стављена под непосредну команду [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]] и ангажована је у борбама у [[Пива|Пиви]], на [[Волујак]]у и [[Маглић (планина)|Маглићу]]. Када је почео [[поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|поход пролетерских бригада]] из рејона [[Сутјеска (река)|Сутјеске]], [[24. јун]]a [[1942]]. године, бригада је остављена на [[Зеленгора|Зеленгори]] и Сутјесци, где је провела тридесет тешких дана. Под притиском јаких [[Краљевина Италија|италијанско]]-[[Југословенска војска у отаџбини|четничких]], а касније и [[Трећи рајх|немачких]] снага, бригада се, заједно с [[Херцеговачки партизански одред|Херцеговачким партизанским одредом]], комбинованим драгачевско-челебићким батаљоном, збегом и [[Централна болница НОВЈ|болницом]], у борбама од [[22. јул]]а до [[2. август]]а, пробила из рејона Зеленгоре до [[Прозор (град)|Прозора]]. Тешке борбе водила је код Требичине на Трескавици, Забрђу и Битовњи. Од тада до уласка у састав [[Трећа ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]] ([[9. новембар|9. новембра]] [[1942]]) водила је борбе око [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]], [[Бугојно|Бугојна]], [[Фојница|Фојнице]], [[Прозор (град)|Прозора]] и [[Травник]]а, и имала значајну улогу у стварању нових партизанских јединица.

Од [[9. новембар|9. новембра]] [[1942]]. до краја јануара [[1943]]. године била је ангажована у борбама у долини [[врбас (ријека)|реке Врбаса]] и централној [[Босна|Босни]]: у новембру је учествовала у ослобођењу [[Јајце|Јајца]], а у децембру у његовој одбрани; [[17. јануар]]а је учествовала у ослобођењу [[Жепче|Жепча]], а потом у другим акцијама у централној Босни. За време [[Битка на Неретви|битке на Неретви]] водила је борбе око [[Тешањ|Тешња]] и [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]], у борбама [[15. фебруар|15]]/[[16. фебруар|16]]. и [[16. фебруар|16]]/[[17. фебруар]]а заједно са [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десетом херцеговачком]] и [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Првом далматинском бригадом]] заузела јако утврђено упориште [[Прозор (град)|Прозор]]. После успеха код Прозора, водила је двадесетодневне борбе у долини река [[Рама (река)|Раме]] и [[Неретва|Неретве]]. Поред осталог, у нападима на [[Коњиц]] ([[22. фебруар|22]]/[[23. фебруар|23]], [[24. фебруар|24]]/[[25. фебруар|25]]. и [[25. фебруар|25]]/[[26. фебруар]]а) учинила је огромне напоре да заузме ово најважније и најбоље брањено место на правцу наступања Главне оперативне групе у [[Херцеговина|Херцеговини]]. У тешким борбама од [[7. март|7]]. до [[9. март]]а одбацила је јаке снаге [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. немачке дивизије]] у [[Коњиц]]; потом је успешно била заштитница снагама које су наступале према [[Невесиње|Невесињу]].

У противофанзиви Главне оперативне групе са Неретве на исток борећи се прешла је пут од [[Прењ]]а до [[Никшић]]а и [[Подгорица|Подгорице]]. Најпре је учествовала у обрамбеним борбама на левој обали реке [[Неретва|Неретве]] и штитила наступање главних снага. Водила је тешке борбе за ослобођење и одбрану [[Невесиње|Невесиња]] (марта и априла), па извршила напад на Плану. У боју на Јаворку ([[1. мај|1]]-[[2. мај]]а), заједно са [[Друга пролетерска ударна бригада|Другом пролетерском]] и [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четвртом црногорском бригадом]], разбила је неколико батаљона италијана и четника. После тога деловала је око Никшића и Подгорице. Њена два батаљона учествовала су у борбама са јаким четничким снагама у [[Пипери]]ма, а у боју код [[Биоче|Биоча]] у разбијању 383. италијанског пука.

У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] на правцу [[Никшић]]-[[Шавник]] водила је огорчене борбе са снагама [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизије „Принц Еуген“]], па исцрпљујуће борбе на реци [[Комарница (река)|Комарници]] и на [[Дурмитор]]у. Од [[4. јун|4.]] до [[13. јун]]а њени задаци постали су нарочито тешки: заједно са [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Првом далматинском]] и [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећом санџачком бригадом]] образовала је главну заштитницу снага Главне оперативне групе, осигуравала [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу]] и имала за задатак да се на погодном месту пробије из окружења. Најтеже борбе водила је [[11. јун|11]], [[12. јун|12.]] и [[13. јун]]ајуна. У тешким борбама [[11. јун|11]]. и [[12. јун]]а на [[Вучево|Вучеву]] под [[Маглић (планина)|Маглићем]], код Боровна, одбијени су јаки непријатељеви удари. Истовремено је део снага покушао да успостави мостобран на левој обали реке [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. Бригада је, у саставу [[Трећа ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]], [[13. јун]]ајуна прешла Сутјеску и уз херојски напор покушала да пробије непријатељев обруч. У судару с неуспоредиво јачим снагама [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС]], [[118. ловачка дивизија (Немачка)||118. дивизије]] и других непријатељских јединица, била је разбијена. Изгубила је око 600 бораца.

Од [[13. јун]]ајуна до [[11. септембар|11. септембра]] [[1943]]. године снаге ове бригаде деловале су раздвојено - два батаљона била су у саставу бригаде у источној [[Босна|Босни]] (долина [[Криваја (притока Босне)|Кријаве]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]], [[Коњух (планина)|Коњух]], [[Звезда|Звијезда]], [[Подроманија]], [[Фоча]]), па у северној [[Херцеговина|Херцеговини]] и западној [[Црна Гора|Црној Гори]], а остали делови били су стално у Црној Гори. Од септембра до краја [[1943]]. године бригада је имала значајну улогу у стварању и одбрани слободне територије у западној Црној Гори, долини [[Зета (река)|Зете]] и [[Стара Црна Гора|старој Црној Гори]], као и у разоружавању италијанских снага и преласку делова дивизије „Тауринензе“ на страну [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Од нарочитог је значаја била борба за уништење Главног четничког штаба за Црну Гору, Боку и Санџак и четничког штаба јужног фронта (од [[14. октобар|14.]] до [[18. октобар|18. октобра]]).

Од јануара до средине априла [[1944]]. године бригада је била ангажовала делом снага у долини [[Зета (река)|Зете]], а делом у северној [[Црна Гора|Црној Гори]]. Почетком априла, поред осталог, учествовала је у борбама на сектору [[Подгорица]]-[[Даниловград]]. У априлу и мају водила је тешке борбе за одбрану слободне територије у североисточној Црној Гори. Истакла се у [[Мојковачка операција 1944.|Мојковачкој операцији]], на [[Јадовник]]у и у прихвату [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске]] и [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]] које су се повлачиле из [[Србија|Србије]]. У [[Андријевичка операција 1944.|Андријевичкој]] и [[Дурмиторска операција 1944.|Дурмиторској операцији]] водила је жестоке борбе у долини Зете и била на тежишту одбране у борбама на правцу [[Подгорица]]-[[Колашин]]-[[Мојковац]].

Као једна од првих шест [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]], као јединица која је три пута имала веома значајну улогу у заштити рањеника, низа војних успеха и значајног политичког рада два пута је попуњавана борцима из других република ([[1942]]. из [[Далмација|Далмације]] и [[Босна|Босне]], а [[1945]]. из [[Србија|Србије]]); [[1942]]. у њеном саставу је био Зијаметски батаљон из Босне, а [[1944]]/[[45]]. батаљон састављен од грађана [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а који су побегли из немачког заробљеништва. У јединицама ове бригаде било је и доста [[Краљевина Италија|Италијана]], [[Албанци|Албанаца]] и припадника других народности.