Википедија

Злочини четника у Другом светском рату — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 45:
КЊИГА ПОСЛАТИХ ДЕПЕША ШТАБА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА:
 
{{цитат|Сегед, Киш (Живан Лазовић, командант Смедеревског корпуса), Рас-Рас ([[Никола Калабић]]), Дог-Дог и Ромел. Наш авалски корпус са срезовима [[Гроцка]], Врачар, [[Умка]] спава дубоким сном. На свим областима у непосредној близини Београда, накотили су се комунисти и њихови симпатизери. Наређује се командантима, и то: мајору Михаилу Јовановићу, капетану Лазовићу, капетану Николи Калабићу, даље Комарчевићу и рудничком [[корпус]]у да најенергичније са југа на север... чистећи успут и све срезове, нарочито срез космајски, нарочито је важно што пре очистити срезове Гроцка и Умка. У исто време честитам чин капетана Живојину Лазовићу и Николи Калабићу. Указ је извршио 1. децембра, а биће унапређења још за заслуге. О предузетим акцијама извештавати стално и остале.}}
 
Током ове акције припадници Смедеревског корпуса под командом Живана Лазовића током 20. и 21. 12. убили су 72 цивила у селу [[Вранић (Барајево)|Вранић]], од чега 9 деце између 5 месеци до 12 година старости.
Ред 120:
Морал код муслимана био је такорећи срушен. Завладала је [[епидемија]] страха од наших четника, тако да су били просто изгубљени...}}
 
Убрзо су међутим, крајем марта и током априла, снаге [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] протерале [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВУО]] са овог подручја. У каснијој фази је немачка команда којој је било стало подједнако до сарадње и са ЈВУО и са муслиманским [[квислинг|квислинзи]]ма, издејствовала обустављање оваквих операција. Равногорски планери и идеолози одложили су их за крај рата. [[Драгиша Васић]] о тој могућности писао је у свом писму Михаиловићу из априла 1942. следеће:
 
{{цитат|У погледу тачке под II б), где се говори о томе да је потребно запоседнути територију одмах, и пре него се ико прибере ишчистити од страног елемента, мислим да нам ово питање не мора задавати много бриге. Памтим врло добро стање у коме се Европа налазила после прошлог рата. Ратујуће државе биле су толико заузете својим бригама, да ни једна, тако рећи, није могла водити рачуна шта друге у својим границама раде и предузимају. У првој години после прошлог рата могао се просто истребити један добар део свега нежељеног становништва, да нико ради тога и не окрене главу. Дакле, ако будемо паметни, ово питање чишћења односно пресељавања и измене становништва, неће нам бити нарочито тешко.}}
Ред 134:
* [[Владимир Дедијер]], Антун Милетић: ГЕНОЦИД НАД МУСЛИМАНИМА, зборник докумената и свједочења, Свјетлост, Сарајево, 1990.
* [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]. Том XIV, књ. 1, Документи четничког покрета Драже Михаиловића 1941-1942, Београд, Војноисторијски институт, 1972, ЦОБИСС. СР-ИД............ : 32586252
* [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]. Том XIV, књ. 2, Документи четничког покрета Драже Михаиловића 1943, Београд, Војноисторијски институт, 1973, ЦОБИСС. СР-ИД............ : 32586253
* [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]. Том XIV, књ. 3, Документи четничког покрета Драже Михаиловића 1944, Београд, Војноисторијски институт, 1973, ЦОБИСС. СР-ИД............ : 32586254
* Поповић, Јово: Поп издаје : [четнички војвода [[Момчило Ђујић]]], Загреб, Стварност, 1988. ЦОБИСС. СР-ИД............ : 2778626
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Злочини_четника_у_Другом_светском_рату”