Тријанонски споразум — разлика између измена

'''Тријанонски споразум''' је закључен [[4. јун]]а [[1920]]. године у палати [[Тријанон]] у [[Версај]]у ([[Француска]]), између земаља [[Антанта|Антанте]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Споразум је регулисао статус нове независне мађарске државе и дефинисао њене границе према суседима. Ово је један од [[Уговори којима је окончан Први светски рат|мировних уговора]] којима је завршен [[Први светски рат]], а који су на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској конференцији мира]] (од [[18. јануар]]а [[1919]]. до [[28. јун]]а [[1919]]. у [[Париз]]у) закључени су са сваком побеђеном државом посебно.

Аустроугарска Монархија је крајем 1918. године доживела војни пораз и распала се. Овај распад је омогућио [[Словени|словенским народима]] Монархије, као и [[Румуни]]ма, да остваре своје тежње ка државности или уједињењу са осталим припадницима сопственог народа. Тада су створене [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]] ([[Југославија]]) и [[Чехословачка]], док су се [[Трансилванија|трансилвански]] Румуни прикључили проширеној [[Румунија|Румунији]]. И сами [[Мађари]] су желели да одбаце стари државни систем прогласивши најпре [[Мађарска Демократска Република|Мађарску Демократску Републику]], а потом и [[Мађарска Совјетска Република|Мађарску Совјетску Републику]]. Од земаља којима је до 1918. године управљала Угарска, у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ушле су [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватска-Славонија]] (којој је до 1918. године био подређен и [[Срем]]) и [[Банат, Бачка и Барања|Војводина]] (која је тада обухватала [[Банат]], [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]]). Под фактичку управу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошли су тада и делови Бачке, Барање и Баната који су касније, према одредбама мировних уговора, припали [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]].