'''Виторио Емануеле Орландо''' ({{јез-ит|Vittorio Emanuele Orlando}}; [[Палермо]], [[19. мај]] [[1860]] — [[Рим]], [[1. децембар]] [[1952]]) је био италијански [[diplomatija|дипломата]] и [[политика|политичар]].
Рођен је у [[Палермо|Палерму]] [[19. мај]]амаја [[1860]]. Либерал, Орландо је служио на различитим позицијама у владама [[Антонио Саландра|Антонија Саландре]] и [[Паоло Бозели|Паола Бозелија]]. Након италијанске војне катастрофе у месту [[Кобарид|Капорето]] [[25. октобар|25. октобра]] [[1919]], која је довела до пада Боселијеве владе, Орландо је постао премијер и на тој позицији је био до краја рата. Иако је као премијер био вођа италијанске делегације на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији]] [[1919]], Орландово слабо знање енглеског језика и слаба политичка позиција у Италији омогућили су министру спољних послова, [[Сидни Сонино|Сиднију Сонину]], да одигра доминантну улогу. Орландо је поднео оставку [[22. јун]]а [[1919]]. након неуспеха да се мировним уговором [[Ријека (град)|Ријека]] припоји Италији. Орландо је такође одиграо малу војну улогу у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Виторио Орландо је преминуо у [[Рим]]уРиму [[28. април]]а [[1945]]. у 92. години живота.
