Револуције 1848. у Француској — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
Смена монархистичиког и републиканског облика уређења пратила је дуго Француску. Немири су као и увек започињали и били најжешћи у Паризу. Избили су у фебруару, када је влада забранила одржавање политичких скупова. Незадовољни Парижани кренули су на двор, а малодушни краљ [[Луј Филип]] одрекао се престола и побегао у вечно прибежиште смењених влара - Енглеску. [[Јулска монархија]] је срушена, а побуњеници су прогласили [[Друга француска република|Другу републику]], организовали привремену владу и сазвали уставотворну скупштину, пошто су претходно увели опште право гласа. Крајем године, за председника је изабран [[Луј Наполеон Бонапарта]].
 
Радници, предвођени [[Луј Блан|Лујом Бланом]], изборили су се за оснивање тзв. државних радионица, али је овај експеримент пропао - од њега је остало само неколико поплочаних улица у Паризу. У сукобу са буржоазијом, радници су успели да привремено загосподаре скупштином. У тродневним борбама на барикадама, генерал [[Луј Кавењак]] растерао је раднике и повратио владу власти. И Луј Блан је морао да се склони у [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Енглеску]].
 
Француска је, поред републике и председника, добила и један од најдемократскијих устава, којим је потврђено опште право гласа. Ни Друга република није дуго трајала, укинута је 1852. године, када се државним ударом, учесталим политичким изумом за промену власти, председник прогласио за цара Наполеона III (1852-1871).