Феудализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
== Настанак ==
Друштвено раслојавање је у новим [[германи|германским]] државама текло врло брзо. Након сеобе племенске старјешине и угледнији чланови заједнице добили су веће посједе. Током [[8. век|8.]] и [[9. век|9. вијека]] на таквим великим посједима ради разнолика радна снага. Уређени земљишни посјед називао се феуд и био је подијељен на два дијела. Већи дио је власник феуда, феудалац, дао у закуп сељацима (насељеник, закупник), а мањи део на коме се налазио и феудалчев двор, оставио је за себе. Сељаци
У немирним временима ситни су посједници тражили заштиту моћнијих, а исто би се догађало и за неродних година какве су биле честе у условима слабо развијеног начина земљорадње. Предајући се у заштиту велепосједнику, сељак би му предавао своју земљу. Одмах би је и добијао назад, али не више као своје власништво. Тако би стекао заштиту, а велепосједник га је помагао сјемењем, алатом и осталим потребштинама. Иако је остао лично слободан, постао би зависан о господару. Такви сељаци су названи кметовима. Временом су и сељаци закупници претворени у кметове, па је нестало разлика у њиховом положају.
Ред 12:
До краја [[11. век|11. вијека]] процес феудализације је био углавном довршен у [[Западна Европа|западној]] и великом дијелу [[Средња Европа|средње Европе]], па се раздобље од 9. до 11. вијека назива раздобљем класичног феудализма.
Једно од главних обележја средњовјековног друштва чинио је вазалско-сениорски однос, узајамни однос вјерности између двоје слободних људи. Чином стављања у заштиту била је стварана доживотна веза између моћнијег појединца (сениор) који би у заштиту узимао слабијег појединца (вазал). Сениор би се своме вазалу обавезао на разне видове заштите,
Вазал је могао имати и своје властите вазале којима би он био сениор. Вазалска је обавеза значила подложност сениору уз поштовање које се првенствено манифестовало кроз спољашње знакове поштовања. Како у раздобљу раног средњег вијека није било новца, свака се служба, посебно војна, плаћала даровањем земље. Тако би, након положене вазалске заклетве, сениор своме вазалу уступио земљишни посјед, феуд. Величина посједа је варирала у односу на моћ сениора и важност вазала. Највеће феуде својим вазалима је давао краљ, али било је и феуда ситних племића који су имали једног или два кмета.
| |||