Прекомурје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
Подручје Прекмурја увијек је било [[Економија|економски]] и [[политика|политички]] одвојено од остатка словеначких подручја. [[Словенци]] су се овамо доселили с источних [[Алпе|Алпи]] након што су [[Франци]] побиједили [[Авари|Аваре]] у доба владавине [[Карло Велики|Карла Великога]]. У [[9. век|9. веку]] ово подручје припада словенској држави познатој као [[Балатонско кнежевство]], а од [[10. век|10. века]] било је под директним утицајем [[Угарска|Угарске]], што је имало битну улогу у развоју етничких и језичних прилика у том крају.
Кроз цијело раздобље [[Хабзбуршка Монархија|хабзбуршке]] власти везе с остатком словеначких крајева биле су изразито слабе, већ и стога што је Прекмурје припадало Угарској и то њеним [[жупанија]]ма [[Жупанија Ваш|Ваш]] (већина Прекмурја) и [[Жупанија Зала|Зала]] (подручје Лендаве), док су црквено припадали [[Сомбатхељска бискупија|Сомбатхељској бискупији]]. Ипак, словеначки су се становници овог подручја увијек досљедно називали Словенцима, док су у другим крајевима превладавали покрајински називи,
За разлику од осталих словеначких крајева, овдје је постојало велепосједништво с пространим обрадивим површинама, док су сељаци имали врло мало властите земље, те се развио „аграрни пролетаријат“ који је тражио посао по цијелој Угарској.
Премда су
По успостављању [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] [[1867]]., Прекмурје је проживљавало тежак притисак мађаризације. Тако је закон о школству из [[1907]]. предвиђао да немађарска дјеца по завршеном 4. разреду основне школе морају говорити и писати [[мађарски језик|мађарски]]. Народну свијест на преласку из 19. у [[20. век]] почела је подизати скупина [[Католичка црква|католичких]] свештеника окупљених око [[Франц Иваноци|Франца Иваноција]]. Први је пут [[Застава Словеније|словеначка застава]] у овој покрајини истакнута [[1897]]. године и то управо на [[млада миса|младој миси]] Иваноцијевог сарадника Јожефа Клекла у [[Тишина (Словенија)|Тишини]]. Тада је састављен политички програм који је наглашавао важност вјере у приватном и јавном животу, захтијевао вјерско поучавање на народном језику, као и издавање часописа на [[словеначки језик|словеначком]]. Овај је крај крајем аустроугарске власти обухватао око 1.000 -{km}-, а имао је око 90.000 становника који су свој идентитет сачували све до приључења [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]] [[1919]]. године.
| |||