Краљевина Француска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Royal Standard of the King of France.svg|мини|десно|220п|Краљевска застава]]
'''Краљевство Француска''' ({{јез-фра|Royaume de France}}) је била монархија у [[западна Европа|западној Европи]] током [[средњи веквијек|средњег]] и [[нови веквијек|новог века]], претходник данашње [[Француска|Француске Републике]]. Била је једна од најмоћнијих држава у Европи, велика сила од [[позни средњи вијек|позног средњег века]] и [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]]. Такође је била рана колонијална сила, са значајним поседима у [[Северна Америка|Северној Америци]].
 
Француска је настала од [[Западна Франачка|Западне Франачке]], западног дела [[Каролиншко царство|Каролиншког царства]] насталог поделом по [[Верденски споразум|Верденском споразуму]] (843). Огранак каролиншке династије је наставио да влада све до 987. године, када је [[Иго Капет|Иго Капе]] изабран за краља и успоставио династију [[династија Капета|Капета]]. Територија је остала позната под именом ''Франачка'' (Francia), ањен владар као ''краљ Франака'' (rex Francorum) све до [[развијени средњи вијек|развијеног средњег века]]. Први краљ који је себе називао ''краљем Француске'' (roi de France) био је [[Филип II Август]] 1190. Француском су наставили да владају Капети и њихове бочне линије [[династија Валоа|Валое]] и [[Династија Бурбон|Бурбони]] све до монархија није била збачена 1792. током [[Француска револуција|Француске револуције]].
 
Француска је у средњем веку била децентрализована, [[феудализам|феудална]] држава. У [[Бретања|Бретањи]] и [[Каталонија|Каталонији]] (данас део [[Шпанија|Шпаније]]) ауторитет француског краља се једва осећао. [[Лорена]] и [[Прованса]] биле су део [[Свето римско царство|Светог римског царства]] и не још део Француске. На почетку су краљеве Западне Франачке бирали световни и црквени великодостојници, али су редовна крунисања најстаријег сина владајућег краља за живота његовог оца успоставили принцип мушке примогенитуре, који је кодификована [[Салијски законик|Салијским закоником]]. Током позног средњег века, краљеви [[Краљевство Енглеска|Енглеске]] су истицали захтеве за француским престолом, што је довело до низа сукоба познатих као Стоодишњи рат (1337-1453 ). Након тога Француска је настојала да прошири свој утицај у Италији, али је поражена од Шпаније у потоњим [[Италијански ратови|Италијанским ратовима]] (1494-1559).
 
Француска је почетком новог века била све више централизована, француски језик је почео да потискује из службене употребе друге језике, а монарх је проширио своју [[апсолутна монархија|апсолутну власт]], иако у административном систему (стари режим) усложеним историјским и регионалним неједнакостима у опорезивању, законодавној, судској и црквеној подели и локалним прерогативима. Француска је постала верски подељена између [[католицизам|католичке]] већине и [[Хугеноти|Хугенота]], [[протестантипротестантизам|протестантске]] мањине. Након низа [[Француски верски ратови|грађанских ратова]] (1562-1598), [[Нантски едикт|Нантским едиктом]] је хугенотима загарантована толеранција. Француска је истакла захтеве за великим областима Северне Америке, заједнички познате као [[Нова Француска]]. Ратови са [[Краљевство Велика Британија|Великом Британијом]] су довели до губитка већине ових територија 1763. Француски интервенција у [[Амерички рат за независност|Америчком рату за независност]] је осигурала независност нових [[САДСједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]].
 
Краљевина Француска је усвојила писани устав 1791, али је годину дана касније укинута и замењена [[Права француска република|Првом француском републиком]]. Краљевину су 1814. обновиле друге велике силе обновиле 1814. и трајала је - осим [[Наполеонових сто дана|сто дана]] 1815. - до [[Револуције 1848. у Француској|Француске револуције]] 1848.