Револуције 1848. у Француској — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
До 1848. године, многи људи у Европи били су незадовољни својим владарима и желели су да учествују у одлучивању о управљању својом земљом. У многим земљама није било довољно посла за све и људи су гладовали. Сетили су се Француске [[Француска револуција|револуције из 1789.]] и помислили да би нова револуција могла да реши њихове проблеме.<ref>БИНГАМ, Џејн Istorija sveta : internet enciklopedija. - Novi Sad : MK Panonia, 2004. стр. 342</ref> Године 1848. у многим деловима Европе избиле су побуне и протести. Они су показали колико су људи били незадовољни својим владарима.<ref>ВЕЛИКА енциклопедија историје. - Нови Сад : Змај : Атлантис : Подгорица : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004, стр. 346</ref>
 
Смена монархистичиког и републиканског облика уређења пратила је дуго Француску. Немири су као и увек започињали и били најжешћи у Паризу. Избили су у фебруару, када је влада забранила одржавање политичких скупова. Незадовољни Парижани кренули су на двор, а малодушни краљ [[Луј-Филип I|Луј Филип]] одрекао се престола и побегао у вечно прибежиште смењених влара - Енглеску. [[Јулска монархија]] је срушена, а побуњеници су прогласили [[Друга француска република|Другу републику]], организовали привремену владу и сазвали уставотворну скупштину, пошто су претходно увели опште право гласа. Крајем године, за председника је изабран [[Наполеон III Бонапарта|Луј Наполеон Бонапарта]].
 
Радници, предвођени [[Луј Блан|Лујом Бланом]], изборили су се за оснивање тзв. државних радионица, али је овај експеримент пропао - од њега је остало само неколико поплочаних улица у Паризу. У сукобу са буржоазијом, радници су успели да привремено загосподаре скупштином. У тродневним борбама на барикадама, генерал [[Луј Кавењак]] растерао је раднике и повратио владу власти. И Луј Блан је морао да се склони у [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Енглеску]].
1.572.075

измена