Први мај — разлика између измена

2 бајта додата ,  пре 6 година
м
[[Датотека:Prvi Maj 2011 Beograd.JPG|мини|десно|250п|''Првомајске демонстрације у [[Београд]]у, 2011.'']]
'''Празник рада''' се слави [[1. мај]]а као међународни празник [[раднички покрет|радничког покрета]]. Порекло овог празника води до [[1. мај]]а [[1886]]. када су стотине хиљада [[Сједињене Америчке Државе|америчких]] радника изашли на улице [[Чикаго|Чикага]] да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана<ref>[http://www.marxists.org/archive/luxemburg/1894/02/may-day.htm What Are the Origins of May Day?], Rosa Luxemburg, ''Sprawa Robotnicza'', 1894</ref>. Насиља није било у суботу и недељу 1. и [[2. мај]]а. Али у понедељак, [[3. мај]]а туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек Кормик Риперу (''Mc Cormick Reaper'') између радника чланова синдиката, који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана [[полиција]] брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4 члана [[синдикат]]а, а повређених је било много. Побеснели због злочина полиције, група [[анархизам|анархиста]], предвођена [[Август Спајс|Августом Спајсом]] и [[Алберт Парсонс|Албертом Парсонсом]] позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече ([[4. мај]]) учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет (''Haymarket''). Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особа чији идентитет никад није утврђен (верује се да је у питању полицијски агент, провокатор) бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца.
[[Датотека:Sindikat 1.JPG|мини|лево|250п|''Првомајски плакат са протестпротеста у [[Београд]]у, 2014.'']]
Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. [[11. новембар|11. новембра]] [[1887]]. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу. 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.
 
16.586

измена