Рачунарска меморија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{nekat}}{{Типови меморије}}
У [[рачунар]]ству, меморија се односи на физичке уређаје који се користе за складиштење програма (низови инструкција) или података (нпр. информације о стању програма) привремено или трајно за употребу у рачунару или другом дигиталном [[Електроника|електронском]] уређају. Термин “[[примарна меморија]]“ се користи за информацију у физичким системима који раде на високим брзинама (нпр. [[RAM (меморија)|
Термин „меморија“, са значењем [[примарна меморија]] је често повезана са адресабилном [[Полупроводничка меморија|полупроводничком меморијом]], тачније [[интегрисано коло|интегрисаним колима]] који се састоје из [[транзистор]]а на бази [[силикон]]а. Они се користе као примарна меморија, али имају и друге сврхе у рачунарима и другим електонским уређајима. Постоје две главне врсте полупроводничке меморије: [[постојана меморија|постојане]] и [[Непостојана меморија|непостојане]]. Примери постојане меморије су [[флеш меморија]] (некад се користи као секундарна а некад као примарна рачунарска меморија) и [[РОМ]]/[[ПРОМ]]/[[ЕПРОМ]]/[[EEPROM|ЕЕПРОМ]] меморија (користи се за фирмвер, нпр. за покретаче оперативних система). Пример за непостојане меморије су примарне меморије (углавном ДРАМ), и брза [[Процесор|ЦПЈ]] [[кеш меморија]] (углавном статички РАМ односно [[СРАМ]], који је брз али користи пуно енергије и има мањи меморијски капацитет по јединици површине од ДРАМ меморије.
Ред 19:
Развоји у технологији и економији омогућили су појаву тзв. Рачунара са веома великом меморијом (ВЛМ).
Термин меморија се генерално односи на [[RAM (меморија)|
== Непостојана меморија ==
| |||