Аустријско-турски рат (1787—1791) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
'''Аустријско-турски рат 1787-1791''' водио се између [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]] и [[Османско царство|Османског царства]] истовремено кад и [[Руско-турски рат (1787—1792)|Руско-турски рат]] 1787-1792 јер је тад [[хабзбуршка монархија|аустријски]] цар [[Јозеф II Хабзбуршки|ЈосиФ II]] био савезник са [[Руска Империја|руском]] царицом [[Катарина Велика|Катарином II]].
==
[[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] се добро припремила за рат, након склапања [[Руско- аустријски савез|руско-аустријског споразума]] у љето [[1781]]., <ref name=free/> од тад су у [[Хрватска|Хрватску]] и [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]] према [[османско царство|османској]] граници пребачене бројне јединице.
На самом почетку рата аустријске снаге, у бројним колонама продрле су дубоко на териториј [[Османско царство|Османског царства]] све до [[Влашка|Влашке]]. Убрзо се ситуација на фронту преокренула и
[[Датотека:Selim III by John Young.jpg|thumb|left|200п|Портрет султана Селима III који је наставио рат]]
Након руског притиска попустила је [[османско царство|турска]] обрана на западном фронту па су аустријске снаге након тронедељне кампање [[опсада Београда (1789)|заузеле Београд]] [[8. октобар|8. октобра]] 1789. <ref name=free/>, а након тог [[Крајова|Крајову]] и [[Букурешт]] (1789). <ref name=free/>Одмах након тог почеле су закулисне дипломатске игре [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] и [[Пруско краљевство|Пруске]], које су се с једне стране бојале јачања [[Руска Империја|Русије]], а са друге стране хтјеле намамити [[Хабзбуршка монархија|Аустрију]] у анти-француску коалицију, тако да се Аустрија повукла из рата и пристала на мир. <ref name=free/>
| |||