Ервин Ромел — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| опис_слике = ''Генерал Ервин Ромел као заповедник Афричког корпуса''
| датум_рођења = [[15. новембар]] [[1891]].
| место_рођења = [[Хајденхајм анна дер БренцБренцу|Хајденхајм]]
| држава_рођења = {{застава|Немачко царство}}
| датум_смрти = [[14. октобар]] [[1944]].
Ред 20:
| потпис = [[Датотека:Erwin Rommel Signature.svg|120п]]
}}
'''Ервин Ромел''' ({{јез-нем|Erwin Johannes Eugen Rommel}}, {{Audio|De-Erwin_Rommel-pronunciation.ogg|<small>изговор}}; [[Хајденхајм анна дер БренцБренцу|Хајденхајм]], [[15. новембар]] [[1891]] — [[Блауштајн]], [[14. октобар]] [[1944]]) је био немачки генерал и командант [[Немачки афрички корпус|Немачког афричког корпуса]] за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Познат је и под надимком ''Пустињска лисица'' (''-{Wüstenfuchs}-'', {{Audio|De-Wüstenfuchs-pronunciation.ogg|<small>изговор}}). Ромел се често спомиње не само због изузетне војничке вештине, него и због витештва према супарницима, будући да је био један од немачких заповедника који су одбили послушати [[Врховна заповест|Врховну заповест]]. Такође се претпоставља да је учествовао у [[јулска завера|завери]] да се убије [[Адолф Хитлер]], због чега је пре краја рата био присиљен на [[самоубиство]].
 
== Ране године ==
 
Ромел је рођен у месту [[Хајденхајм анна дер БренцБренцу|Хајденхајм]] удаљеном око 50 -{km}- од [[Улм]]а, у држави [[Virtemberg|Виртемберг]] као други син из брака протестанстког управника средње школе у Алену, Ервина Ромела старијег и Хелене фон Луц, ћерке угледног локалног званичника. Брачни пар је имао још три детета, два сина Карла и Герхарда и ћерку Хелену. Касније, сећајући се својих дечачких дана Ромел је написао „имао сам веома срећно детињство“. Млади Ервин носио се мишљу да постане инжењер али је на очев наговор 1910. године приступио локалном 124. Виртенбершком пешадијском пуку као официрски кадет и ускоро је послат у официрску школу у Данцингу.
 
У [[Гдањск|Данцингу]] је Ромел 1911. године упознао своју будућу супругу Луси Молин са којом се оженио 1916. године. 1928. добили су сина Манфреда који је касније постао градоначелник [[Штутгарт]]а. Према неким историчарима Ромел је 1912. године имао љубавну аферу са Валбургом Штемер из које је рођена ћерка Гертруд. Ромел је дипломирао 1911. да би већ 1912. године био примљен у службу као поручник.
Ред 53:
У класичном блицкригу који је уследио Савезничке снаге су темељно поражене. За само неколико недеља линија фронта померена је дубоко у египатску територију. Ромелова офанзива је коначно заустављена код малог железничког градића [[Ел Аламејн|Ел Аламеин]] удаљеног само 60 миља од [[Каиро|Каира]]. [[Прва битка код Ел Аламејна|Прву битку за Ел Аламеин]] Ромел је изгубио због комбинације логистичких проблема и побољшане тактике савезничких снага. Савезници који су били сатерани уза зид били су близу центара за снабдевање што је омогућило попуну јединица свежим трупама доведеним са других фронтова. Окинлекова тактика да током битке напада слабије италијанске снаге принудила је Ромела да Немачки афрички корпус користи у улози ватрогасца који је интервенисао на критичним тачкама на линији фронта због чега је иницијатива прешла у савезничке руке. Ромел је још једном покушао да пробије савезничку одбрамбену линију током битке за Алам Халфу. Међутим, овај покушај је одлучно спречен од стране савезничких јединица којима је командовао новопридошли савезнички командант генерал-пуковник [[Бернард Монтгомери]]; углавном захваљујући томе што је британска обавештајна служба разбила шифарски код немачке машине за шифровање „[[Енигма]]" због чега је савезницима био познат оперативни план и сатница дејстава Немачког афричког корпуса. Ова обавештајна операција као и подаци која је она обезбеђивала током читавог [[Други светски рат|Другог светског рата]] познати су под јединственим називом „[[Ултра]]“.
 
Због савезничких снага стационираних на [[Малта|Малти]] које су константно нападале немачке конвоје са неопходним залихама на путу за Либију, као и због огромне раздаљине коју је снабдевање морало да превали од најближих лука у Либији до немачких положаја у Египту, Ромел није могао да задржи Ел Аламеин на неодређено време. Међутим, била је потребна још једна велика битка тзв. [[друга битка код Ел Аламејна|друга битка за Ел Аламеин]], да би се његове трупе натерале на повлачење. После пораза у овој бици Ромел је упркос наређењима Хитлера и Мусолинија да се што пре заустави и супротстави монтгомеријевој 8. армији, то учинио тек по доласку у Тунис и запоседању старе француске одбрамбене пограничне линије тзв. [[Марет линија|Марет линије]]. Одлично организовано повлачење Немачког афричког корпуса створило је велико растојање између немачких и британских јединица што је Ромелу оставило довољно времена да по доласку у Тунис нанесе пораз америчком 2. корпусу у [[Битка за Касерински пролаз|бици код Касеринског пролаза]].
 
Окренувши се још једном да се супротстави снагама Британског комонвелта на одбрамбеној Марет линији Ромел није могао да учини ништа више осим да одлаже неизбежно. Пре завршетка кампање у Тунису која је окончана савезничком победом Ромел је због болести морао да се врати у Немачку.
Ред 69:
=== Завера против Хитлера ===
 
17. јула 1944. године возило у којем се налазио Ромел уништено је нападом из ваздуха од стране [[Супермарин Спитфајер|Спитфајера]]а Краљевског канадског ратног ваздухопловства. Ромел је након напада примљен у болницу са озбиљним повредама главе. У међувремену, након неуспелог атентата на Хитлера 20. јула 1944. године. Ромел је био осумњичен за учествовање у завери. За разлику од [[Јозеф Гебелс|Гебелса]] који није био уверен у Ромелову умешаност [[Мартин Борман|Борман]] је сматрао да је он био један од главних учесника завере. О томе да ли је Ромел био упознат са детаљима завере и да ли је у њој учествовао, шпекулише се и данас. После рата његова жена је изјавила да је био против убиства Хитлера зато што није желео да будуће генерације младих Немаца стекну утисак да је рат изгубљен због „[[легенда о убоду у леђа|убода у леђа]]" (''-{Dolchstoßlegende}-'') што је сматрано за један од главних разлога за пораз немачке у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Уместо убиства Ромел је сматрао да Хитлер мора да буде заробљен како би му се јавно судило. Због Ромелове популарности у немачком народу Хитлер му је понудио алтернативу. Могао је да бира између самоубиства или јавног суђења и репресија над породицом. Ромел је извршио самоубиство 14. октобра 1944. године. Сахрањен је са свим војним почастима.
 
== Битке Ервина Ромела ==