Пјер Жозеф Прудон — разлика између измена

Прудон је био затворен од [[1849]]. до [[1852]]. због критиковања [[Луј Наполеон III Бонапарта|Луја Наполеона]]. После пуштања из затвора живео је у егзилу у Белгији. Након што је помилован [[1862]]. вратио се у Француску слабог здравља и умро је [[19. јануар]]а [[1865]].

Према Прудону, политички принцип, [[Држава]], изграђен је на следећим догмама: првобитна поквареност људске природе, битна неједнакост живота, вечни карактер супротности и ратова и фаталност беде. Из ових догми нужно следе: неопходност Државе тј. покорност, резигнација и вера. Одатле произилази подела народа на [[каста|касте]] и [[друштвена класа|класе]], које су једна другој подређене, сврстане и поређане у пирамиду на чијем се врху налази власт; административна централизација; правосудна хијерархија, полиција и верски ритуали. Тај систем владе-државе-политичке конституције има за циљ: просвећивање и оправдање покорности грађана Држави; покорност сиромашног човека богатом; радника паразиту; лаика свештенику, итд. Прудон тврди да је Држава организам за одржавање неједнакости, потчињавање и угњетавање људи. Она је зато препрека за стварање праведног поретка. Није довољно само рећи то да је Држава зло већ и то да зло треба уклонити и треба дати одговор на питање како то учинити. Проудон сматра да су избори обична лакрдија, директно законодавство и директна управа су илузије у постојећем систему. Ако се стари поредак заснива на ауторитету и вери тј. утемељен је по божанском праву, нови је заснован по људском праву тј. на спонтаној делатности индустрије сагласно са друштвеним и индивидуалним разумом.