Танкред Галилејски — разлика између измена

м (Робот: додато {{Commonscat|Tancred of Antioch}}; козметичке измене)
[[Датотека:Tancred, Tarsus.jpg|мини|Танкред пред Тарсусом]]
 
Танкред је био један од ретких вођа који византијском цару [[Алексије I Комнин|Алексију]] нису предали заклетву пред полазак у крсташку земљу. Ипак, након [[Опсада Никеје|победе код Никеје]] није могао да избегне давање заклетве, тако да је једини крсташки вођа који је није дао био [[Рајмунд Тулушки|Рајмунд од Сен Жила]]. Учествовао је и у [[Битка код Дорилеја|бици код Дорилеја]]. Желећи да освоји неку територију за себе, Танкред се приликом марша за [[Антиохија|Антиохију]] одвојио од главнине крсташке војске и кренуо за [[Тарсус]] (14. септембра 1097. године). Истога дана се од војске одвојио и [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуин Јерусалимски]] који је кренуо за [[Едеса (град у Азији)|Едесу]]. Пошто је имао мање људи, Танкред први стиже у Тарсус. Таман када је успео да приволи мали турски гарнизон да се преда, са војском стиже Балдуин и истерује га из града након жестоке свађе. Танкред одлази у Адану и Мамистри. Исту ноћ, пред Тарсус стиже око 300 Танкредових витезова које Балдуин није пустио у град, тако да су морали подићи логор на отвореном пољу, где су били изненађени од једне турске армије и сви до једног посечени.
 
[[Датотека:Tancred, Bethlehem.jpg|мини|лево|Танкред осваја Витлејем]]
[[Датотека:Bohemund of taranto in the battle.jpg|мини|лево|[[Боемунд Тарентски]] у бици спашава живот Танркеда Галилејског, Гистав Доре]]
 
Саму Антиохију, Танкред је преузео током марта 1101. године, док се спремао [[Крсташки рат 1101.|нови крсташки поход на муслимане]]. Након пропасти крсташког похода из 1101. године, Рајмунда од Сен Жила заробио је Танкредо и држао га у затвору све док није свечано обећао да неће са својом војском освајати оне територије које леже између Антиохије и Акре. Из града је истерао војнике [[Балдуин II Јерусалимски|Балдуина од Ле Буржа]] (рођака јерусалимског краља Балдуина), иначе Боемундовог ратног команданта. Ле Бурж се веома брзо снашао добијајући од краља регентство над грофовијом Едесом, али мржња између њега и Танкреда тада је започела, а касније ће се изродити у директне сукобе. Танкредо осваја [[Мамистра|Мамистру]], [[Адана|Адану]] и [[Тарсус]], а од Византије отима [[ЛатакејаЛатакија|ЛатакејуЛатакију]]. Осетио се довољно снажним да припрети и самој [[Јерусалимска краљевина|Јерусалимској краљевини]]. Заједно са Балдуином ле Буржом, а користећи тренутну Балдуинову слабост након пораза у [[Битка код Рамле (1102)|бици код Рамле]], Танкред 1102. године доводи у Јерусалим [[Дамбер од Пизе|Дамбера од Пизе]].
 
У мају 1103. године Боемунд излази из заробљеништва након савеза склопљеног са [[Малик Гази]]јем и враћа се у Антиохију. Танкреду одузима све територије изузев два мала града. У суштини, Боемунд није имао разлога да се љути на Танкреда који је у међувремену и проширио територије Антиохије. Боемунду [[Византинци]] преотимају Танкредове освојене територије користећи се његовим поразом у [[Битка код Харана|бици код Харана]]. Сматрајући да су ови бескрајни ратови са Турцима ипак за њега сувише безначајни, Боемунд одлази у Европу именујући Танкреда поново за регента Антиохије.