Марк-Антоан Шарпантје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17:
| награде=
}}
'''Марк-Антоан Шарпантје''' ({{јез-фр|Marc-Antoine Charpentier}}; [[Париз]], [[1643]] — [[Париз]], [[24. фебруар]] [[1704]]) био је француски [[барок]]ни [[композитор]]. Изузетно свестран и плодан, стварао је дела изванредног квалитета у неколико различитих [[жанрžanr|жанрова]]ова. Његово умеће у писању духовне вокалне музике било је признато и уважавано од стране његових савременика.
 
== Живот ==
Шарпантје је рођен у околини [[Париз]]а. Био је син писца који је имао веома добре везе са утицајним породицама у Париској скупштини. Марк-Антоан је стекао добро образовање уз помоћ [[ЈезуитиИсусовци|Језуита]]. Са осамнаест година уписао се у школу за правнике у Паризу, али се повукао после једног семестра. Проводи „две или три године“ у [[Рим]]у, вероватно између [[1667|1667.]] и [[1669|1669.]] године, где је учио код Ђакома Карисима. Легенда каже да је Шарпантје дошао у Рим да учи [[сликарство]] пре него што га је открио Карисими. Међутим, ова прича је недокументована и могуће нетачна. У сваком случају, у Италији је стекао солидно музичко образовање које је понео са собом у Француску.<br />
 
Одмах након повратка у Француску, Шарпантје је почео да ради као кућни композитор код Мари де Лорен, војвоткиње од Гиза, која је била позната по надимку Госпођица од Гиза. Она му је дала „стан“ у тада тек реновираној Вили од Гиза - што је чврст доказ да Шарпантје није био плаћени човек који је спавао у соби у великој резиденцији, већ је био дворанин који је заузео један од нових апартмана у вили. <br />
 
Шарпантје је током следећих седамнаест година његовог живота компоновао значајан број вокалних дела за Мари, у које спадају псалми, [[химна|химне]], [[мотет]]и, Магнификат, миса, Диес ире за сахрану њеног нећака Луј Жозефа, као и [[ораторијум]]е на не-литургије текстове у италијанском стилу. (Шарпантје је више волео [[латински језик|латински]] назив canticum, уместо италијанског oratorio). Током седме деценије [[17. век]]а, већина написаних дела била су за трио, који се састојао од две жене и једног мушкарца који је певао линију баса уз пратњу два „висока“ инструмента и басо континуа. Дела која су писана за извођење на богослужењима у капели такође су садржала три инструмента, али су се разликовала по томе што су била писана за от-контр, [[тенор]]а и [[бас (риба)|баса]]а. Наредних година, негде око 1680. године, Мари је повећала број музичара, тако да је он бројао на крају 13 извођача и учитељ певања. У делима написаним од [[1684|1684.]] до 1687. године, имена музичара код Гизових појављују се на маргинама Шарпантјеових манускрипта - укључујући и „Шарп“ поред от-контр линије. Етиен Лулије, виши интрументалиста који је свирао континуо, блок-флауту и [[виола|виолу]], вероватно је био задужен за обуку млађих извођача.<br />
 
Упркос томе што је био седамнаест година у служби војвоткиње од Гиза, Шарпантје није био „управник“ дворског ансамбла. Управник је био [[племство|племић]] на [[двордворац|двору]]у, музичар аматер, италофил и преводилац Филип Гуабо, познатији под називом Господин Дебоа. Захваљујући великој љубави коју је Мари гајила према италијанској музици, Шарпантје је имао мало разлога да прикрима италијанизме које је покупио током боравка у [[Рим]]у.<br />
 
Током година служби код гопођице од Гиза, Шарпантје је такође компоновао и за „госпођу од Гиза“, рођаку [[Луј XIV|Луја XIV]]. Она је штитила и помагала музичаре Гизових да изводе Шарпантјеове камерне [[опера|опере]], упркос монополу [[Жан-Батист Лили]]ја. Већину опера и пасторала на француском, које датирају између 1684. и 1687. године, поручила је госпођа од Гиза.