Марк-Антоан Шарпантје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 17:
| награде=
}}
'''Марк-Антоан Шарпантје''' ({{јез-фр|Marc-Antoine Charpentier}}; [[Париз]], [[1643]] — [[Париз]], [[24. фебруар]] [[1704]]) био је француски [[барок]]ни [[композитор]]. Изузетно свестран и плодан, стварао је дела изванредног квалитета у неколико различитих [[
== Живот ==
Шарпантје је рођен у околини [[Париз]]а. Био је син писца који је имао веома добре везе са утицајним породицама у Париској скупштини. Марк-Антоан је стекао добро образовање уз помоћ [[
Одмах након повратка у Француску, Шарпантје је почео да ради као кућни композитор код Мари де Лорен, војвоткиње од Гиза, која је била позната по надимку Госпођица од Гиза. Она му је дала „стан“ у тада тек реновираној Вили од Гиза - што је чврст доказ да Шарпантје није био плаћени човек који је спавао у соби у великој резиденцији, већ је био дворанин који је заузео један од нових апартмана у вили. <br />
Шарпантје је током следећих седамнаест година његовог живота компоновао значајан број вокалних дела за Мари, у које спадају псалми, [[химна|химне]], [[мотет]]и, Магнификат, миса, Диес ире за сахрану њеног нећака Луј Жозефа, као и [[ораторијум]]е на не-литургије текстове у италијанском стилу. (Шарпантје је више волео [[латински језик|латински]] назив canticum, уместо италијанског oratorio). Током седме деценије [[17. век]]а, већина написаних дела била су за трио, који се састојао од две жене и једног мушкарца који је певао линију баса уз пратњу два „висока“ инструмента и басо континуа. Дела која су писана за извођење на богослужењима у капели такође су садржала три инструмента, али су се разликовала по томе што су била писана за от-контр, [[тенор]]а и [[бас (риба)|баса]]
Упркос томе што је био седамнаест година у служби војвоткиње од Гиза, Шарпантје није био „управник“ дворског ансамбла. Управник је био [[племство|племић]] на [[
Током година служби код гопођице од Гиза, Шарпантје је такође компоновао и за „госпођу од Гиза“, рођаку [[Луј XIV|Луја XIV]]. Она је штитила и помагала музичаре Гизових да изводе Шарпантјеове камерне [[опера|опере]], упркос монополу [[Жан-Батист Лили]]ја. Већину опера и пасторала на француском, које датирају између 1684. и 1687. године, поручила је госпођа од Гиза.
|