Танкред Галилејски — разлика између измена

Танкред је био један од ретких вођа који византијском цару [[Алексије I Комнин|Алексију]] нису предали заклетву пред полазак у крсташку земљу. Ипак, након [[Опсада Никеје|победе код Никеје]] није могао да избегне давање заклетве, тако да је једини крсташки вођа који је није дао био [[РајмундРемон ТулушкиТулуски|РајмундРемон од Сен Жила]]. Учествовао је и у [[Битка код Дорилеја|бици код Дорилеја]]. Желећи да освоји неку територију за себе, Танкред се приликом марша за [[Антиохија|Антиохију]] одвојио од главнине крсташке војске и кренуо за [[Тарсус]] (14. септембра 1097. године). Истога дана се од војске одвојио и [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуин Јерусалимски]] који је кренуо за [[Едеса (град у Азији)|Едесу]]. Пошто је имао мање људи, Танкред први стиже у Тарсус. Таман када је успео да приволи мали турски гарнизон да се преда, са војском стиже Балдуин и истерује га из града након жестоке свађе. Танкред одлази у Адану и Мамистри. Исту ноћ, пред Тарсус стиже око 300 Танкредових витезова које Балдуин није пустио у град, тако да су морали подићи логор на отвореном пољу, где су били изненађени од једне турске армије и сви до једног посечени.

Након тога, Танкред се вратио главнини крсташке армије која је [[Опсада Антиохије|опседала Антиохију]]. Учествовао је у освајању Антиохије и каснијој борби са султаном [[Кербуга|Кербугом]]. Након освајања Антиохије, Боемунд је остао да влада као кнез, а Танкред је наставио поход заједно са РајмундомРемоном и [[Готфрид Бујонски|Готфридом Бујонским]]. У Емаусу је, 6. јуна 1099. године стигло посланство из [[Витлејем]]а тражећи од крсташа да ослободе ово, углавном хришћански насељено место. Са неколико десетина витезова Танкредо је истога дана ујахао у Витлејем, а у сусрет су му изашли хришћани носећи реликвије из [[Crkva Svetog Groba|Цркве Светог Гроба]]. Јутро је провео на [[Маслинова гора|Маслиновој Гори]] са које је посматрао [[Јерусалим]]. Он можда то није знао, али стајао је управо изнад [[Гетсимански врт|Гетсиманског врта]].

Саму Антиохију, Танкред је преузео током марта 1101. године, док се спремао [[Крсташки рат 1101.|нови крсташки поход на муслимане]]. Након пропасти крсташког похода из 1101. године, РајмундаРемона од Сен Жила заробио је Танкредо и држао га у затвору све док није свечано обећао да неће са својом војском освајати оне територије које леже између Антиохије и Акре. Из града је истерао војнике [[Балдуин II Јерусалимски|Балдуина од Ле Буржа]] (рођака јерусалимског краља Балдуина), иначе Боемундовог ратног команданта. Ле Бурж се веома брзо снашао добијајући од краља регентство над грофовијом Едесом, али мржња између њега и Танкреда тада је започела, а касније ће се изродити у директне сукобе. Танкредо осваја [[Мамистра|Мамистру]], [[Адана|Адану]] и [[Тарсус]], а од Византије отима [[Латакија|Латакију]]. Осетио се довољно снажним да припрети и самој [[Јерусалимска краљевина|Јерусалимској краљевини]]. Заједно са Балдуином ле Буржом, а користећи тренутну Балдуинову слабост након пораза у [[Битка код Рамле (1102)|бици код Рамле]], Танкред 1102. године доводи у Јерусалим [[Дамбер од Пизе|Дамбера од Пизе]].