Крф (град) — разлика између измена

[[Грци|Грчки]] насељеници из [[Еритреја|Еритреје]] у 8. веку п. н. е. основали су први град на острву и назвали су га према њиховој богињи Керкури (Kérkura ''Corcyra'') односно (''Kérkyra''). Крајем 7. века п. н. е. колонисти из [[Коринт]]а преузели су власт над острвом. У једној великој поморској бици, Керкири је пошло за руком да се ослободи превласти [[Коринт|Коринћана]]. Керкира је потом постала морска сила. [[480. п. н. е.]] Крф је представљао другу по јачини флоту [[античка Грчка|старе Грчке]]. Историчар [[Тукидид]] сматра да је првенствено сукоб између Крфа и [[Коринт]]аКоринта ради града Епидамноса, као и пружен савез [[Атина|Атине]] Крфу, један од главних повода за избијање [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]]. У [[4. век п. н. е.|4. вијеку п. н. е]] Крфљани су показали претензије и на територију копна. Под својом влашћу својевремено су држали [[Бутринт]], и важан [[полис]] [[Хаонес]] (''lat. Chaones'').

Од [[16. век|16.]] до [[18. век]]а историја Крфа се везује за стална ратовања против [[Турци|Турака]]. Они су пљачкали острво, међутим стара тврђава и Анђелокастро (''Angelókastro'') су успели да се одбране. [[Млетачка република|Млеци]] су наредили одстрањивање многих [[виноград]]а, а потом наредили узгајање [[маслина]]. По паду [[Млетачка република|Млетачке републике]], [[Француска]] под [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном]] је преузела сва [[Јонска острва]] под своју власт [[1797]]. године. Кратко време, од ([[1798]]-[[1807]].) Крф је био [[Русија|руски]] [[протекторат]]. А потом поново враћа под [[Француска|француску]] власт све до [[1814]]. године.

[[1815]]. године Крф је проглашен делом [[Република Јонска острва|Републике Јонских острва]] под [[Енглеска|енглеским]] протекторатом. У британско вријеме острва изграђен је велики дио савремене инфраструктуре, као што је 700 [[км]] дуга улична мрежа, која се броји међу најгушће у целој [[Грчка|Грчкој]]. [[21. мај]]а [[1864]]. године. Крф је проглашен за део савремене [[Грчка|Грчке]]. Током [[Први светски рат|1. свјетског рата]] Крф је био [[1916]]./[[1917]]. сједиште [[Србија|српске]] владе у прогонству, а [[1917]]. године ту је потписан "[[Крфска декларација|Крфски пакт]]" којим је закључено стварање [[Југославија|Југославије]]. У [[Други светски рат|2. свјетском рату]] Крф су тешко бомбардовали [[Italijani|Италијани]], а затим [[Немци]] и притом га делимично уништили.

Током [[Први светски рат|1. свјетског рата]] Крф је био [[1916]]./[[1917]]. сједиште [[Србија|српске]] владе у прогонству, а [[1917]]. године ту је потписан "[[Крфска декларација|Крфски пакт]]" којим је закључено стварање [[Југославија|Југославије]]. После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила код [[Скадар|Скадра]], [[Драч]]а и [[Валона|Валоне]], одакле се повукла на [[Крф]], на ком се до априла прикупило 151.828 војника и цивила. Прво искрцавање на Крфу, 'Острву спаса' како су га прозвали [[Срби]], било је у пристаништу у Гувији [Говино], шест километара северно од града Крфа. На острву су формирани готово сви нивои организације државне управе. Народно позориште на Крфу било је уступљено од стране крфских власти за заседање српског Парламента од [[19. јануар]]a [[1916]]. до [[19. новембар|19. новембра]] [[1918]]. док је у хотелу ''Бела Венеција'' била смештена српска Влада. Излазиле су и ''Српске новине'' у тиражу од десет хиљада примерака. Штампане су многе књиге као и уџбеници за децу. На Крфу је формирана српска основна школа са 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака. Организована су спортска друштва, одржавале су се фудбалске утакмице са савезничким екипама.

Током боравка на Крфу [[Срби]] су успоставили јаке везе са месним становништвом, које трају до данашњи дана. Доста [[Србаи|Срба]] је остало да живи на острву, склопљени су многи бракови. Тако је власник хотела ''Бела Венеција'' у коме је била смештена српска влада, Јанис Газис, удао све три своје ћерке за [[Срби|Србе]]. [[Регент Александар]] и други српски официри крстили су многу крфску децу. Ипак, најуверљивије сведочанство o неизбрисивом трагу боравка Срба на Крфу је то да су се у речнику данашњих, поготово старијих Крфљана задржале речи: 'тата', 'баба'', ''глава', 'кућа'.