Карантанија — разлика између измена

Прва [[Словени|словенска]] држава тзв. ''[[Само|Самов племенски савез]]'' под [[само|кнезом Самом]] укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим [[Валук (кнез)|кнезом Валуком]]. После распада савеза Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима [[Евроазијски Авари|Авара]], [[Баварци|Бавараца]] и [[Франци|Франака]] који су покушали да је покоре. Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње [[Ломбардија|Ломбардије]], али се суочила са јаким отпором [[Лангобарди|Лангобарда]] који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза [[Борут (кнез)|Борута]] да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, [[Баварци]]ма о заједничком рату против Авара, [[Борут (кнез)|Борут]] и [[Карантанија|Карантанци]], потпомогнути [[Баварци]]маБаварцима, успешно одбијају Аварске нападе и односе победу над њима ([[744]]-[[745]]). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти [[Баварска|Баварске]], након чега почиње процес [[Христијанизација|христијанизације]] [[Карантанија|Карантанаца]] и зачетак [[Феудализам|феудалних односа]] међу њима који се нарочито појачао током владавине [[Горазд (кнез)|Горазда]] и [[Хотимир (кнез)|Хотимира]] који су наследили [[Борут (кнез)|Борута]] на [[Кнез|кнежевском]] [[престо]]лу. [[Карло Велики]] након дугих борби побеђује [[Баварци|Баварце]] и прикључује [[774]]. године [[Баварска|Баварску]] и Карантанију [[Франачка|Франачкој]]. Поделом [[Франачка|Франачке]] [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. године Карантанија улази у састав државе [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]] која је била претеча [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Продор [[Мађари|Мађара]] у [[Западна Европа|западну Европу]] приморао је [[Отон I|Отона I]] да уједини све [[Словенци|словеначке]] земље у једну државу која би била брана [[Мађари]]ма (попут [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Турци]]ма). Новостворена област, названа ''Велика Карантанија'', обухватала је простор од [[Дунав]]а до [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[rečna delta|делте]] [[По (река)|Поа]]. После победе над [[Мађари]]маМађарима [[955]]. године у [[Битка код Аугзбурга|бици код Аугзбурга]], [[Немачка|немачки]] [[краљ]]еви нису имали потребу за постојањем

''Велике Карантаније'' коју је [[Отон II]] (наследник [[Отон I|Отона I]]) поделио на:

Овај обичај одржао се и након пада Карантаније под врховну [[Немачка|немачку]] власт. [[Корушки војвода|Корушке војводе]] су, до краја [[средњи вијек|средњег века]], формално устоличаване на ''[[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]]''. Нови [[војвода]] се код ''кнежевог камена'' појављивао у народном оделу и разговарао са урођеницима на народном језику чиме је опонашано некадашње бирање кнеза који је био неко из народа (одевен у народно одело који говори народним језиком). Нови [[војвода]] је након тога седао на ''камени престо'' на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]], чиме је и званично постао владар [[Корушка|Корушке]].