Павле Раденовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 22:
| деца =
}}
'''Павле Раденовић''' (? — [[1415]]) је био [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[великаш]]а у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна|Босни]] око [[Река Криваја|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391]]. године заузима [[Конавли|Конавле]], које су до тада држали [[Sankovići|Санковићи]]. После смрти [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]]([[бан]] [[1353]] — [[1377]], [[краљ]] [[1377]][[1391]]) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Хрватинићи|Хрватиниће]]. Убијен је у завери краља [[Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418), војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља]]([[1392]] — [[1435]]) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]]([[1415]] — [[1420]]).
 
== Породица ==
Ред 28:
Павле Раденовић је био [[син]] [[властелин]]а Радена Јабланића и оснивач великашке породице Павловића. Имао је два сина који су га наследили после његове смрти:
* Петар I Павловић, војвода, погинуо [[1420]]. године у борби са Сандаљевим [[Османлије|Османлијама]]
* [[Радослав Павловић]] ([[1420]] — [[1441]]), кнез и војвода, умро [[1441]]. године, наследио га је син [[Иваниш Павловић|Иваниш]] ([[1441]] — [[1450]])
 
== Политички ангажман ==
Ред 34:
Преузимањем дела Конавла [[1391]]. године кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397]]. године издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]]. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] ([[1387]] — [[1437]]) око титуле [[списак владара Мађарске|краља Мађарске]], која се у то доба водила.
 
У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба|Јелене (''Грубе'')]] ([[1395]] — [[1398]]) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]](?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља [[1398]]. године, да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404]]. године поставивши [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (прва влада 1404—1409, друга влада 1420—1443) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408]]. године, са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.
 
== Убиство на Пареној пољани ==
Ред 66:
{{низ
|пре=[[Раден Јабланић]]
|списак=[[Павловићи]]<br /> ? - [[1415]]
|после=[[Петар I Павловић]]
}}