Смрт Уроша V — разлика између измена

'''Смрт Уроша V''' је [[историјска трагедија]] коју је [[1825]]. године написао [[Стефан Стефановић]] и која се сматра првом оригиналном српском историјском [[Драма|драмом]] у модерном смислу те речи и једном од најбољих из тог жанра. Базирана је на мотиву из [[народне традиције]] о томе да је последњег [[Српско царство|српског цара]] [[Урош Нејаки|Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]) убио његов некадашњи сарадник [[Вукашин Мрњавчевић]] ([[1365]]—[[1371]]—1371) кога је Урош претходно уздигао на ранг свог савладара дајући му титулу [[краљ]]а и препуштајући му владавину државом. Он је додатно разрађен приказом историјског сукоба међу [[Властела|властелом]], али и [[Душан Силни|Душановим]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]1346—1355) грехом (убиством свог оца [[Стефан Дечански|Стефана ''Дечанског'']] ([[1322]]—[[1331]]—1331)у [[Звечан]]у [[1331]]. године) због којег његова [[душа]] нема мира и због кога је последњег [[Немањић]]а стигла божија казна у лику Вукашина који преузима власт и жели да затре ''светородну династију Немањића''.

Трагедија је подељена у пет чинова, мада је можда на почетку имала свега четири. Иако је доживела значајан успех током првих извођења у [[јесен]] [[1825]]. године, штампана је први пут тек [[1841]]. године у [[Пешта|Пешти]], због чега је пала у заборав, пошто је за то време Стерија објавио нека од својих дела. Један од разлога за овако касно њено штампање могао би се наћи и у Стефановој прераној смрти [[1826]]. године, али и у сукобу са [[Клерикализам|клерикалним]] [[митрополит]]ом [[Стефан Стратимировић|Стефаном Стратимировићем]] ([[1790]]—[[1836]]) који је због неких споредних сцена за које је оцењено да руше углед цркве и њених службеника планирао да спали оригинални рукопис, а касније је успео да привремено спречи њено извођење.