Смрт Уроша V — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 1:
[[Датотека:Suv naslovna.jpg|мини|десно|200п|Насловна страна првог издања драме, штампаног у [[Будим]]у [[1840]]. године]]
'''Смрт Уроша V''' је [[историјска трагедија]] коју је [[1825]]. године написао [[Стефан Стефановић]] и која се сматра првом оригиналном српском историјском [[Драма|драмом]] у модерном смислу те речи и једном од најбољих из тог жанра. Базирана је на мотиву из [[народне традиције]] о томе да је последњег [[Српско царство|српског цара]] [[Урош Нејаки|Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]) убио његов некадашњи сарадник [[Вукашин Мрњавчевић]] ([[1365]]—[[1371]]—1371) кога је Урош претходно уздигао на ранг свог савладара дајући му титулу [[краљ]]а и препуштајући му владавину државом. Он је додатно разрађен приказом историјског сукоба међу [[Властела|властелом]], али и [[Душан Силни|Душановим]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]1346—1355) грехом (убиством свог оца [[Стефан Дечански|Стефана ''Дечанског'']] ([[1322]]—[[1331]]—1331)у [[Звечан]]у [[1331]]. године) због којег његова [[душа]] нема мира и због кога је последњег [[Немањић]]а стигла божија казна у лику Вукашина који преузима власт и жели да затре ''светородну династију Немањића''.
 
У драми се појављује читав низ како [[Ликови из српске епске поезије|епских личности]], тако и историјских личности којима се махом придаје карактер из српске народне поезије. Тако се рецимо супруга Душана Силног и српска царица [[Јелена (супруга Душана Силног)|Јелена]] у драми назива ''Роксандром'' по узору на Душанову супругу из народне епске песме ''„[[Женидба Душанова]]“''. У самом тексту се осећају утицаји [[Фридрих Шилер|Шилера]] и [[Вилијем Шекспир|Шекспира]], али су они више само [[узор]]и, за разлику од [[Јован Стерија Поповић|Стерије]] и [[Лаза Костић|Лазе Костића]] код којих је Шекспиров утицај много већи и директнији. Једна од замерки које се могу ставити на рачун драме је преопширност неких делова, тако да би се драма могла скратити за скоро половину укупне дужине, али при томе нема потребе за брисањем било које [[Сцена|сцене]], пошто се оне сасвим логично прате и допуњују и неопходне су за нормалан ток радње.
 
Трагедија је подељена у пет чинова, мада је можда на почетку имала свега четири. Иако је доживела значајан успех током првих извођења у [[јесен]] [[1825]]. године, штампана је први пут тек [[1841]]. године у [[Пешта|Пешти]], због чега је пала у заборав, пошто је за то време Стерија објавио нека од својих дела. Један од разлога за овако касно њено штампање могао би се наћи и у Стефановој прераној смрти [[1826]]. године, али и у сукобу са [[Клерикализам|клерикалним]] [[митрополит]]ом [[Стефан Стратимировић|Стефаном Стратимировићем]] ([[1790]]—[[1836]]) који је због неких споредних сцена за које је оцењено да руше углед цркве и њених службеника планирао да спали оригинални рукопис, а касније је успео да привремено спречи њено извођење.
 
== Радња драме ==