Дмитар Звонимир — разлика између измена

Дмитар Звонимир је био [[бан]], [[војвода]] и [[краљ]] [[Хрватска|Хрватске]]. Први пут се јавља у изворима као владар северне [[Хрватска|Хрватске]], тј. Славонског баната или дуката. Да би ојачао свој положај и учврстио добре односе са [[Арпадовци|Арпадовићима]], Звонимир склапа заруке са Јеленом (званом Лепа), ћерком угарског краља [[Бела I|Беле I]], а сестром Геза и Владислава. На овај начин је Звонимир на себе навукао немачког цара који шаље маркгрофа Улрика заједно са Карантанцима на његове поседе [[1063]]. године. Они заузимају [[Славонски банат]], али и [[Далмација|Далмацију]] [[1064]]. године.

Краљ Звонимир је умро [[1089]]. године. Питање начина на који је умро хрватски краљ Дмитар Звонимир једно је од контроверзнијих у хрватској хисториографији. Једни сматрају да је Звонимир умро природном смрћу, а други да је убијен. Поставка о насилној смрти заснива се на причи у којој су Хрвати убили свога краља противећи се његовом позиву да, по папину налогу, крену у крсташки рат. Та вест је у [[14. век]]у уграђена у хрватску редакцију [[Летопис Попа Дукљанина|Летопис попа Дукљанина]], као иу нека каснија дела. Присталице поставке о природној смрти краља Звонимира радије се служе савременим изворним подацима, реалној поставци извора из [[1089]]. који помиње да је краљ 'недавно умро'. Најзад и крсташки ратови ће започети касније, неколико година после Звонимирове смрти, тако да је помињани изговор за убиство краља беспредметан.