Римска легија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Римска легија''' (од [[латински језик|латинске речи]] ''-{legio}-'', према глаголу ''-{legere}-'', „држати се заједно“) била је основна јединица римске копнене војске. ''Легионар'' је био војник - припадник легије.
 
Савремени еквивалент легије као војне јединице по величини, односно броју припадника, би отприлике била једна бригада. Једна легија се обично територијално везивала за једну римску провинцију у којој се бринула за њену безбедност и војну одбрану, али је такође значајан број примера мобилности легија што је било нарочито изражено током римских војних кампања и [[рат]]ова. Тако је на пример легија под називом ''-{[[Legio VI Ferrata]]}-'' пратила [[Гај Јулије Цезар|Цезара]]а (100 - [[44. п. н. е.]]) од [[Галија (област)|Галије]], преко [[Хиспанија|Хиспније]] и [[БалканБалканско полуострво|Балкана]]а до [[Египат|Египта]], а након његовог убиства служила је и у подручјима која данас носе име [[Мала Азија]] и [[Блиски исток]]. Римска војска је бројала 60 легија у времену успона и око 18 легија у време криза. Са преласком [[Римска република|Римске републике]] у [[Римско царство]], римска војска је професионализована, а структура легије је претрпела велике промене.
 
Због великог војног успеха које су постигле [[Римска република]] и касније, Римско царство, легија је дуго времена била сматрана као узор војне ефикасности и способности.
Ред 13:
 
== Прва епоха (VIII-VI век п. н. е) ==
У почетку су састав легија чинили искључиво неожењени грађани Рима стари од 17 до 46 година који су могли да приуште трошкове наоружавања. Легије су се формирале са почетком годишњих војних кампања и у саставу су имале око 3.000 пешака и 300 коњаника <ref>[[Полибије]], [[Хисторије]], VI, 20, 8-9</ref> који су били подељени у групе од по 1000 пешака и 100 коњаника. Појединачне формације пешака и коњаника имале су своје [[командиркомандант|командире]]е; ''-{[[tribunus militum]]}-'' за пешаке и ''-{Basileus}-'' за коњанике. ''-{Basileus}-'' ([[краљ]] на [[грчки језик|грчком језику]]) је био [[командант]] легије и између осталог, одговоран за њено распуштање након војне кампање у датој години. Легије су се тада бориле углавном у збијеној формацији [[Хоплитска фаланга|фаланге]] <ref>[[Тит Ливије|Ливије]], [[Аб Урбе Кондита]], VIII, 8, 3. </ref>. Оваква је формација била успешна на равном терену али не и на брдовито-планинском, па је због тога [[римска војска]] трпела поразе у борбама против [[Самнити|Самнита]] <ref>''-{Cornell}-'' (1995) 354 </ref> на терену данашње централне [[Италија|Италије]]). Значајне тактичке-формацијске промене су морале да се примене како би легија била војно ефикасна и на таквим теренима. Рим је брзо увиђао своје слабости и хитно налазио решења, не устручавајући се ни од преузимања тактике, модела и иновација својих противнника.
 
== Реформа Сервија Тулија (половина VI века п. н. е) ==
У доба [[монархија|монархије]], под [[Сервије Тулије|Сервијем Тулијем]] као шестим краљем Рима, спроведена је реформа којом је становништво на основу списка подељено у 5 класа према приходима који су остваривали и према томе, способности војног опремања:
# прва класа, ''-{classici}-''са годишњим приходима од више од 100.000 [[Римски новацсестерциј|сестераца]]; 80 [[центурија]] пешака, од тога: 40 центурија мушкараца старости од 45 година и више из чијих редова се бира градска полиција и 40 центурија мушкараца старости 17-45 година, будућих војника.
# друга класа, 20 центурија, са приходима између 100.000 и 75.000 аса (10 центурија старијих мушкараца и десет млађих);
# трећа класа, 20 центурија лаке пешадије са приходима између 75.000 и 50.000 сестераца (10 центурија старијих мушкараца и десет млађих);
Ред 31:
 
Главне:
* ''-{[[хастати|hastati]]}-'',
* ''-{[[принципи|principes]]}-''
* ''-{[[тријарији|triarii]]}-''
Помоћне:
* ''-{[[rorarii]]}-'',
Ред 41:
Касније су ''-{leves}-'' и ''-{rorarii}-'' прерасли у ''-{[[velites]]}-''. Свака легија састојала се, између осталог, од 30 [[манипула]]: 10 ''-{hastata}-'' + 10 ''-{principes}-'' + 10 ''-{triarii}-'', а ''-{leves}-'' и ''-{velites}-'' су били распоређени по маниполама.
 
Групе су се разликовале према ратничком искуству њихових припадника и према економској моћи. У Римској републици, барем у почетку, сваки војник морао је сам да набавља своју опрему. У пешадији су ''-{[[тријарији|triarii]]}-'' били најбоље опремљени а ''-{[[accensi]]}-'', будући да су били из пете класе грађана, најслабије.
 
''-{Leves}-'' (касније прерасли у ''-{[[velites]]}-''), из четврте класе, били су лагано наоружани луком и стрелом или [[копље]]м и праћкама. Њихова опрема није била квалитетна и нису имали готово никакву заштиту. Нису били организовани у посебне јединице већ интегрисани по маниполама.
Ред 70:
 
=== Коњица и помоћна пешадија ===
Коњицу су формирали ''-{[[equites]]}-'' и помоћне јединице [[италициИталски народи|Италика]] који су још чинили и лаку пешадију и стрелце. Коњица је била опремљена лагано, са округлим штитом, дугим мачем и неким од копаља. У време Републике, Легије су имале по 4200 легионара, подељених у мануполе од по 120-150 људи (''-{hastati}-'' и ''-{principes}-'') и по 60 ''триарија''; коњица је била подељена у ''-{turmae}-'' од по 30 коњаника којима су командовали ''-{decurioni}-''.
 
=== Хијерархија ===