Зимске олимпијске игре 1992. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 26:
 
== Кандидатура ==
Троструки скијашки олимпијски победник из 1968, [[Жан Клод Кили]] ({{јез-фр|Jean-Claude Killy}}) и делегат француског парламента [[Мишел Барније]] ({{јез-фр|Michel Barnier}}), су се у децембру 1981. договорили да у [[Рона-Алпи]] доведу Зимске олимпијске игре 1992. године. У позадини кандидатуре, као и у случају [[Зимске олимпијске игре 1968.|игара 1968. у Греноблу]], је стајала намјера, идилични али економски слабо развијени регион Француске, инфраструктурно боље повезати са остатком земље као и уз помоћ државних субвенција подржати развој туризма и зимског спорта у том крају.<ref>-{Volker Kluge, Olympische Winterspiele, Die Chronik''. Sportverlag, Berlin 1999,S.688}-</ref>
 
Други кандидати били су [[Енкориџ]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), [[Берхтесгаден]] ([[Немачка]]), [[Кортина д'Ампецо]] ([[Италија]]), [[Лилехамер]] ([[Норвешка]]), [[Фалун]] ([[Шведска]]) и Софија ([[Бугарска]]). Одлука је пала 17. октобра 1986. на 91. сједници [[Међународни олимпијски комитет|МОК]]-а у [[Лозана|Лозани]] у петом кругу гласања. Мали град у француским [[Алпи|Алпама]] је у задњем кругу са 51 гласом победио Софију (25 гласова) и Фалун (9 гласова). Француски олимпијски комитет се на сједници у Лозани са [[Париз]]ом, кандидовао и за [[Летње олимпијске игре 1992.]] Гласање за зимске игре је обављено као прво. Добијањем зимских игара, је гласање за летње игре између Париза и [[Барселона|Барселоне]] постала формалност, пошто МОК нерадо додељује две спортске манифестације, исте године једној земљи.
 
Организациони комитет је основан 24. фебруара 1987. године под председништвом Килија и Барнијеа. Због бојазни разл. француских организација, да ће при расподели финансијских средстава, Килијево место боравка [[Вал д'Изер|Вал д’Изер]] бити фаворизовано, након 13 дана на месту потпредседника Организационог комитета, он је дао оставку. Тек годину дана касније и на инсистирање француског председника [[Франсоа Митеран|Митерана]] и председника МОК-а [[Хуан Антонио Самаран|Самарана]] је поново прихватио функцију потпредседника Организационог комитета. Од председника МОК-а је 1988. на Зимским олимпијским играма у [[Калгари]]ју, заједно са шпанским краљем [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуаном Карлосом]], примио [[Олипијски орден]]. Организациони комитет зимских олипијских игара се састојао од 27 одељења и све време игара бројио је 9310 чланова. Од тога 610 плаћених и 8700 [[волонтер]]а.<ref>-{Volker Kluge, Olympische Winterspiele, Die Chronik''. Sportverlag, Berlin 1999,S.690}-</ref>
 
Логотип ових олимпијских игара је употребљаван већ у време кандидатуре. Представљао је комбинацију олимпијске ватре, савојског крста и француских националних боја. Дизајн логотипа је урадио члан комитета за кандидатуру [[Бруно Квентин]] ({{јез-фр|Bruno Quentin}}).<ref>-{Volker Kluge, Olympische Winterspiele, Die Chronik''. Sportverlag, Berlin 1999,S.749}-</ref>
 
{| class="wikitable" bgcolor="#f7f8ff" cellpadding="3" cellspacing="0" border="1" style="text-align: center; font-size: 92%; border: gray solid 1px; border-collapse: collapse; margin-left: auto; margin-right: auto;"