Смрт Уроша V — разлика између измена

'''Смрт Уроша V''' је [[историјска трагедија]] коју је [[1825]]. године написао [[Стефан Стефановић]] и која се сматра првом оригиналном српском историјском [[Драма|драмом]] у модерном смислу те речи и једном од најбољих из тог жанра. Базирана је на мотиву из [[народне традиције]] о томе да је последњег [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош НејакиV|Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]) убио његов некадашњи сарадник [[Вукашин Мрњавчевић]] ([[1365]]—1371) кога је Урош претходно уздигао на ранг свог савладара дајући му титулу [[краљ]]а и препуштајући му владавину државом. Он је додатно разрађен приказом историјског сукоба међу [[Властелаплемство|властелом]], али и [[ДушанСтефан СилниДушан|Душановим]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар 1346—1355) грехом (убиством свог оца [[Стефан Урош III Дечански|Стефана ''Дечанског'']] ([[1322]]—1331)у [[Звечан]]у 1331. године) због којег његова [[душа]] нема мира и због кога је последњег [[НемањићНемањићи|Немањића]]а стигла божија казна у лику Вукашина који преузима власт и жели да затре ''светородну династију Немањића''.

У драми се појављује читав низ како [[Ликови из српске епске поезије|епских личности]], тако и историјских личности којима се махом придаје карактер из српске народне поезије. Тако се рецимо супруга Душана Силног и српска царица [[Јелена (супруга ДушанаСтефана СилногДушана)|Јелена]] у драми назива ''Роксандром'' по узору на Душанову супругу из народне епске песме ''„[[Женидба Душанова]]“''. У самом тексту се осећају утицаји [[Фридрих Шилер|Шилера]] и [[ВилијемВилијам Шекспир|Шекспира]], али су они више само [[узор]]и, за разлику од [[Јован Стерија Поповић|Стерије]] и [[Лаза Костић|Лазе Костића]] код којих је Шекспиров утицај много већи и директнији. Једна од замерки које се могу ставити на рачун драме је преопширност неких делова, тако да би се драма могла скратити за скоро половину укупне дужине, али при томе нема потребе за брисањем било које [[Сцена|сцене]], пошто се оне сасвим логично прате и допуњују и неопходне су за нормалан ток радње.

Током '''првог чина''', писац нас лагано уводи у ток радње, прво приказујући Вукашина и његовог слугу Арсојевића који кују планове да убију ''срдара'' ([[сердар]]а) Плакиду, а потом и Уроша који ужива са својом супругом Јелисаветом у животу и није свестан злодела која по земљи спроводи Вукашин. Потом се приказује скуп властеле незадовољне Урошевом пасивношћу и Вукашиновом осионошћу који покушава да наговори замонашену царицу-мајку Роксандру да утиче на свог јединца и отвори му очи о Вукашиновим злоделима. Током њиховог разговора долази Плакида који их извештава о Вукашиновом нападу на њега у [[Охрид]]у и убиства његове породице, на челу са ћерком Милицом која је погинула борећи се и бранећи оца. Током разговора Роксандра му саопштава да Милица није погинула, већ да је са њом у манастиру [[Света Варнава|свете Варнаве]], после чега је доводи. Завршну сцену чина представља Арсојевићево убиство Плакиде [[Луклук и стрела (оружје)|стрелом]] из даљине да га остали не виде и долазак Марка Краљевића, који је заљубљен у Милицу, на сцену и његово обећање да ће осветити њеног оца.

Чин се након тога наставља у Душановој задужбини, [[Манастирманастир светихСветих Архангелаархангела код Призрена(Призрен)|манастиру светих Архангела]] код [[Призрен]]а у коме намесник манастира Теодосије врши последње припреме да угости и да се додвори новом владару Вукашину, који са свитом долази у манастир да прослави победу над [[Симеон Синиша Немањић|Синишиним]] трупама под [[Скадар|Скадром]]. Док надгледа последње припреме, он разговара са дечанским монахом Јевремом који му описује чудна дешавања у [[Манастирманастир Високи Дечани|манастиру Дечани]] и приказивање самог [[Светистефан краљУрош СтефанIII Дечански|светог краља Дечанског]] двојици болесника који су се пред манастирском црквом ноћили. Он им се том приликом обратио речима:''„Божји ће угодници процвилети, Србија ће у крви пливати, јер је син руком својом убио родитеља!“''Потом му Јеврем указује индиректно на Душанов грех тј. одговорност за дављење његовог оца у [[Звечан]]у. Вукашин са пратњом стиже у манастир и одлази на гозбу, остављајући Уроша да плаче над очевим гробом (на коме је јасно исписано ''Стефан Душан силни, император всеј [[Српско царство|Сербији]], [[Бугарско царство|Болгарији]] и [[Византијско царство|Романији]]'') у манастирској порти. Током тужења му се прикључује и Марко Краљевић, који од њега захтева да се тргне и покрене против Вукашина. Пред крај чина [[пијан]]а Вукашинова пратња се подсмева Урошу и пева:''„Живео цар Вукашин“'', да би им се потом прикључио у просторији и сам Урош, али за столом за њега нема места. Завршну сцену у чину представља Вукашиновово приморавање младог цара који стоји крај стола да му пева да га разоноди. Урош почиње да пева кроз сузе, али прекида песму после чега Вукашин потеже [[мач]] и креће на њега да га убије, али у последњем трену на у просторију упада Марко који брани цара и разоружава Вукашина.

'''Четврти чин''' отпочиње Вукашиновим размишљањима, после чега му се прикључује Угљеша у покушају да га уразуми и да га нагна да врати власт Урошу. Вукашин му одговара аргументом који користи све време током представе, а то је да је он најбољи српски јунак и да је он ''Царство'' задобио својом снагом и јунаштвом, док Урош ничим није показао да је достојан истога. Том приликом он наводи да је он био толики јунак да се он први попео на [[ПрилепскиМарков Град (Прилеп)|Прилепске бедеме]] кад су их са Душаном освајали, на шта му Угљеша иронично поставља питање где су били остали срдари и Душан, да ли су седели у табору и пили [[вино]] и шта је са хиљадама српских војника који су своје кости оставили под тим истим бедемом током борби. Њихова расправља се захуктава и окончава бесним Угљешиним одласком, након што је свом брату упутио тешке речи подсетивши га да је на крају битан само један судија, а њега је немогуће подмити свим [[злато]]м овог света. Истовремено Урош и Марко разговарају и велики јунак отвара Урошу своје срце и признаје да је заљубљен у Плакидину ћерку Милицу. Урош је одушевљен том информацијом и жељан је да је упозна, након чега Марко одлази по њу, а Урошу се придружује Југ Богдан који га извештава да Вукашин мучи сиротињу пред двором у [[Неродимље|Неродимљу]] и њих двојица крећу да му се супродставе. Пред двором долази до расправе између цара и краља и Вукашин се поново лаћа мача да убије Уроша, али га Арсојевић задржава дискретно му напомињући да је превише људи присутно за такав чин и да је боље да их обојицу затвори у тамницу, да их у њој поједе мрак. Чин се окончава Јелисаветиним преклињањем Вукашина да јој дозволи да посети њеног Уроша у тамници, што јој он на крају и допушта.

'''Последњи чин''' започиње разговором Уроша и Јелисавете у тамници који прекида Марко Краљевић који [[буздован]]ом разбија тешка врата, после чега голим рукама кида [[Ланац|ланце]] на Урошевим рукама. Њих двојица се после тога договарају да оду у [[Дубровник]] и одатле организују отпор, а Јелисавета преклиње Уроша да је поведе са собом, али он то одбија и они одлазе, док се Јелисавета опрашта од свог љубљеног мужа предосећајући да га види по последњи пут. Након њиховог одласка, у тамницу стижу Вукашин и Арсојевић који од Јелисавете сазнају где су се они упутили и крећу за њима да их убију. Недалеко од Неродимља се одмара Мирко са својим трупама којима се придружује Југ Богдан, кога је Угљеша ослободио, након чега се они упућују цару у сусрет. Марко и Урош застају да се одморе близу манастира свете Варнаве и Марко одлази по Милицу, док Урош остаје да спава. Из сна га буди [[сен]] његовог оца Душана која му саопштава да његова душа још увек лута светом и нема спокоја због његовог греха тј. због убиства рођеног оца. Она наводи да је једини начин да она нађе спокој да се за њега жртвује његов невини син Урош и да на тај начин спере очеву крв са његових руку. Сен приказује Урошу будућност тј. пропаст Србије који следи и захтева од њега да се одлучи да ли ће да помогне Србији или очевој души, на шта му се Урош заветује да ће умрети за њега и сен одлази. Након тога се око Уроша окупљају Марко, Милица, Роксандра и други, а у завршној сцени Вукашин стрелом погађа Уроша, након чега прилази у Арсојевићевом друштву да провери да ли га је коначно убио. Марко креће на оца да освети свог цара и пријатеља, али га Урош зауставља и у самртном ропцу опраштао Вукашину који тек тада схвата шта је зашправо учинио и у [[Бесbes (емоцијаemocija)|бесбесу]]у вади мач из корица и убија Арсојевића који је својим сплеткарењем довео до свега тога.

| Југ Богдан || сердар || ([[Југ Богдан|Вратко Немањић]], отац [[Кнегињамилица МилицаХребељановић|кнегиње Милице]]) || Југ Богдан

Током целог драмског текста, кроз њега се прожимају стварна историјска збивања. Само незадовољство српске односно [[Рашкарашка (област)|рашке]] властеле Вукашином и његовом савладарењу са Урошем, које се јавља на самом почетку драме, је један од фактора који је довео коначног [[Распад Српског царства|слома Српског царства]]. Управник [[Охрид]]а Плакида кога из њега на почетку протерује Вукашин и чија ћерка је у отвореној љубави са Марком Краљевићем, може се у неку руку поистоветити са [[Гргур Бранковић|Гргуром Бранковићем]] који је око [[1365]]. године (те године је Урош крунисао Вукашина за краља савладара) заједно са братом [[Вук Бранковић|Вуком]], напустио Охрид и повукао се у [[Дреница (вишезначна одредница)|Дреницу]], а његова супруга га је напустила и отишла да живи је са [[Марко МрњавчевићКраљевић|Марком Мрњавчевићем]].

У драмску радњу је укључена и сумњива смрт [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]] који је под неразјашњеним околностима удављен у [[Звечански Градград|Звечанском Граду]] [[1331]]. године, неколико месеци након што га је Душан [[Напад на Неродимље|заробио код Неродимља]], збацио са власти и крунисао се. Иако се не зна са сигурношћу шта се догодило, сматра се да је Душан наредио очево убиство и да је то главни разлог због којег је он једини Немањић који није [[канонизација|канонизован]]. Такође се у тексту и на неколико места помиње и Душанов полубрат [[Симеон Синиша Немањић|Симеон Синиша]] ([[1359]]—[[1371]]) који се након његове смрти прогласио за цара и самостално владао деловима [[Тесалија (област)|Тесалије]] и [[Епир (областисторијска покрајина)|Епира]]. Он је покушао и да оружјем сузбије Уроша са престола, али су његове трупе поражене [[1358]]. године под [[Скадар|Скадром]] (што се помиње и у самој представи), након чега се он више није укључивао у сукобе у Србији.

У делу се помиње у Душаново заузеће византијског [[Прилеп]]а [[1332]]. године, који је касније постао средиште Вукашинове државе. Сукоб између Вукашина и рашке властеле предвођене [[Никола Алтомановић|Алтомановића]] и [[Кнез Лазар Хребељановић|Лазара]]) је кулминирао [[Косовски бој (1369)|битком на Косову]] [[1369]]. године у којој је цар Урош отворено стао на страну рашке властеле која је у бици поражена. Сам Лазар се повукао на самом почетку битке када му је постало јасно да су Вукашинове снаге надмоћније, док су Урош и Никола отпочели бој. Током битке, њихове снаге су поражене, Никола је јуначким држањем успео да се, иако рањен, спасе, док је Урош пао у Вукашиново заробљеништво у коме се кратко задржао.

* [[Неродимље|Дворац Неродимље]] на обронцима [[Шар -планина|Шаре]] код данашњег [[Урошевац|Урошевца]]

* Градови [[ОхридскиСамуилова Градтврђава|Охрид]], [[Призренски Град|Призрен]], [[ПрилепскиМарков Град (Прилеп)|Прилеп]], [[Крушевачки Град цара Лазара|Крушевац]] и [[Дубровачки Град|Дубровник]] који су у то доба били битна седишта обласних моћника

* [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Манастир светих Архангела код Призрена]], задужбина Душана Силног