Касиодор Сенатор — разлика између измена

[[СликаДатотека:Gesta Theodorici - Flavius Magnus Aurelius Cassiodorus (c 485 - c 580).jpg|мини|десно|Касиодор Сенатор]]

Рођен је између 485. и 487. године у угледној породици са великим имањем на југу Италије. Родно место Касиодорово је данашње Сквилаче, антички Скилацијум (Scylatium) у Абрутији. Ту се његов прадеда доселио из Сирије почетком V века. За време [[вандали|вандалске]] најезде на Италију [[455|455.]] године, једна чета [[Вандали|Вандала]] је напала и Касиодорово породично имање у Скилациуму, али их је деда Касиодоров, службеник цара [[Валентинијан III|Валентинијана III]], отерао. Организовао је добру одбрану, а у његову част је Касиодор то описао речима „... деда је успешно одбранио Царство...“

Касиодоров отац, чије име, као ни прадедино нити дедино није познато, био је римски службеник који је [[486]]. године стао на страну [[ТеодорикТеодорих Велики|Теодорика Великог]], остроготског краља. Теодорик је упао у Италију како би је ослободио од скирског краља [[Одоакар|Одоакра]], а наступао је легално, као вицекраљ византијског цара Зенона, на чији је позив и започео поход на Италију. Већ [[493|493.]] је Теодорик успео да савлада Одоакра и да га убије, чиме је постао остроготски краљ у Италији. Преузео је наслеђе римских царева – огрнуо се пурпуром и узео титулу Августа, али као службеник цара у Цариграду, остао је само његов слуга и други по реду у држави. Западно римско царство је уништио својевремено Одоакар 476. када је збацио цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]] и послао регалије [[Зенон]]у у [[Византијски Цариград|Цариград]], тако да Теодорик није био у могућности да се сам прогласи за цара на западу, јер је знао да му то цар Истока никад не би признао. Тако је краљ Теодорик постао владар Италије, али је задржао римску администрацију и римске институције, пре свега Сенат и титуле конзула, као и још неке магистратуре. Магистрати за ове институције су бирани из редова Римљана. Тако је Касиодоров отац постао префект преторија.

Чим је млади Касиодор мало стасао отац га је 501. године поставио за свог саветника. На основу онога што се да прочитати из Касиодорових дела и саме чињенице да је до краја остроготске власти имао нека од најважнијих задужења на двору закључује се да је имао веома добро образовање. Од [[501]]. године његова политичка каријера иде само узлазном линијом – од 507. до 511. је био [[квестор]] а врхунац каријере је доживео када је [[514]]. године именован за [[конзул]]а. Иако је то било највише звање које је један Римљанин могао да понесе у остроготској Италији, он ће бити magister officiorum краљева [[ТеодорикТеодорих Велики|Теодорика]], [[Атанарих]]а, краљице [[АмаласвинтаАмаласунта|Амаласвинте]], краљева [[ТеодахатТеодад|Теодахата]]а и [[Витигас]]а, а године [[533]]. се јавља као [[претор преторија]] у Италији, исто звање које је и његов отац некада носио.

Флавије Касиодор био је велики заговорник идеје са-живота Гота и Римљана. Готе је сматрао старим, префињеним и културним народом, а краља Теодорика је уздизао и о њему све најбоље причао, између осталог и то да је био велики покровитељ и љубитељ наука и уметности. Заиста је Теодорик био такав, али захваљујући једној другој околности: од своје 4. до 14. године био је политички талац на двору византијског цара у [[КонстантинопољВизантијски Цариград|Константинопољу]]у где је стекао образовање о којем су други [[Готи]] могли само да сањају. Знао је да пише и да чита на латинском и готском, а знао је и да користи рачунске операције са [[римски бројеви|римским бројевима]], што је велика реткост била чак и за Римљане.

Просвећени Теодорик је и својој ћерци Амаласвинти дао римско образовање и научио је да воли Римљане, али оно што је он могао да усади својој ћерци није могао и свом народу. Постојала је константна тензија између Гота и Римљана, не само због чињенице да су Готи [[варвари]] и на нижем ступњу развоја од Римљана, већ и због чињенице да су Готи прихватили [[аријанство]], страшну секту која је у IV веку поделила хришћане на правоверне и на [[аријанство|аријанце]], (проповедали су да [[Исус|Исус Христ]] у својој природи има само људске, а не и божанске особине). Аријански облик хришћанства су прихватили и сви остали [[Германи]] (осим Франака), али чак и неки од источноримских царева, нпр, [[Констанције II|Констанције]]. Ипак, од времена [[Теодосија I]] сви грађани Царства (укључујући и саме цареве) били су правоверни хришћани. То је прекинуто када су царство почели да нападају разни Германи.

Њега је наследио унук Атанарик (који је био и физички и духовни инвалид) заједно са мајком Амаласвинтом, а Касиодор је наставио службу код њих. Већ 534. Атанарик умире а њега наслеђује [[Амаласунта|Амаласвинта]]. Како по готским народним законима жена није могла сама да буде на власти, она се удала за свог даљег рођака Теодахата, који је био прави варварин, вероломник и пијаница, највећи заговорник непријатељства између Гота и Римљана. Он је већ 535. убио Амаласвинту, што је цар Јустинијан I искористио да објави рат Остроготима.

Године [[536|536.]] почиње византијска офанзива у Италији под вођством [[Велизар]]а, војсковође који је две године раније уништио Вандалску краљевину и инкорпорирао је у Византијско царство. Убрзо је Теодахата убио његов сународник Витигис, гроф Земуна и попео се на остроготски престо женидбом са Матасвинтом, ћерком Амаласвине. Ипак, до [[540|540.]] Велизар је освојио читаву Италију и та се година узима за I пад остроготске државе.

Он је свој манастир дизао паралелно са [[Бенедикт из НурсијеНурсијски|Бенедиктом из Нурсије]] који је оснивао манастир [[Монте Касино]]. Своја чувена правила, која ће постати I универзална правила живота за монахе са Запада и сама кичма бенедиктинског реда тада још није написао. Да би правила била што боља, Бенедикт је користио и правила [[Свети Аурелије Августин|Светог Аурелија Августина]], али је посетио и Касиодоров Виваријум да види како је живот тамо организован. У нешто измењеном облику прихвато је његово основно правило да монаси морају да раде и да се моле. Тај рад је могао да буде, сходно афинитетима монаха, физички или преписивачки. Монаси Монте Касина би били прво описмењени, а затим би преписивали дела античких писаца.

„Историја Гета“ назив његове историје Гота је тако названа због традиције античких и средњовековних писаца да дају неким народима имена старијих народа који су им слични по изгледу, или по територији коју настањују па су тако Готи названи Гетима по племену које је пре готске сеобе живело на северним обалама [[Црно море|Црног мора]]. Ова прва историја Гота, која има има своје изворе у народним песмама, митовима, сагама и легендама било је пропагандно дело. Још називана и „ Гетика“ имала је зе циљ да промовише Готе као стар и културан народ – користећи се народним легендама Касиодор је израчунао да се први Гот родио [[1490]]. године пре нове ере, чак 300 година пре првог Римљанина (Енеја из приче о Тројанском рату). Дело је било веома обимно и састављено из 12 књига, али није сачувана до данашњег дана. Сазнања о овој књизи добијамо из једне друге „ Гетике“ чији је аутор [[Јорданес]], [[епископ]] Кротона. На припремама за [[Пети васељенски сабор]] у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, на коме су учествовали и Касиодор и Јорданес знало се за ову књигу, али ју је Касиодор чувао, због могућих политичких компликација које би она изазвала ако би доспела у јавност, а које би вероватно биле кобне за њега. Зато је Јорданес „позајмио“ Гетику преко секретара Касиодоровог који му је дао на само три дана, и за то време ју је преписао и сажео колико је могао. То је Јорданесова прича, а вероватније је да је била дуже код њега, можда и са прећутним одобравањем Касиодора, који се бојао да његово дело, ако га он сам уништи остане необјављено.

'''Variae''', или „ Разно“ је скуп писама и јавних докумената које је Касиодор писао по службеној дужности у име остроготских [[краљ]]ева. Врло мудро, када је објавио Варије изоставио је свако лично име, тако да су писма добила облик формулара. Касније су, у току средњег века, Варије биле веома заступљене на европским [[двордворац|дворовима]]овима где су заиста служиле као [[формулар]]и.