Хрватски сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 54:
Први познати сабор, са сачуваним записником и закључцима, одржан је у Загребу [[19. април]]а [[1273]]. године. Тада је утврђен и назив сабора: Општи сабор читаве Краљевине Славоније, а његове се одлуке називају -{statuta et constitutiones}- (одредбе са законском снагом). Одлуке Сабора својим печатом поткрепљивао је [[бан]]. На Сабору су донесене одредбе о судовању, дизању општег устанка у одбрани земље, порезима и осталим јавним давањима. Његови су закључци први познати и целовито сачувани закључци Сабора.
 
С државноправног становишта нарочито је значајан Сабор хрватскога племства одржан у [[Цетинград|Цетину]] [[1. јануар]]а [[1527]]. године. На цетинском сабору донета је одлука да за хрватскога краља буде изабран [[Фердинанд I, Хабзбуршкицар Светог римског царства|Фердинанд]], [[Чешка|чешки]] [[краљ]] и надвојвода [[Аустрија|аустријски]]. Сабор хрватскога племства тим је чином на хрватски престо слободно изабрао [[Хабзбурзи|Хабсбуршку династију]], након века [[списак владара Мађарске|мађарских краљева]].
 
Сабор потом прераста у институционализовану скупштину хрватских сталежа и редова. У њему су се решавала темељна државноправна питања па је он тако постао израз државности тадашње Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније. Поред назива из 1273. године, ''Општи сабор читаве краљевине Славоније'', сусрећу се и други називи, док се након [[1558]]. сабор редовно назива ''Сабор Краљевине Хрватске и Славоније''. Од [[1681]]. године пуни је назив, који је задржао у целом феудалном периоду, ''Сабор Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније''.
Ред 71:
Сабор је отада био утемељен на новој, социјалног основи, а посланици више нису представљали сталеже, него грађане. Тиме је започело ново раздобље у историји Сабора које је трајало до [[1918]]. године, када је уласком у [[Краљевина Југославија|југословенску државу]], Хрватска остала без свога представничког тела више од две деценије.
 
Након [[Револуцијареволуције 18481848—1849.|"револуционарне“ 1848]]. године до губитка сопственог представничког тела, у Хрватској су се обликовале и прве модерне странке. Низ блиставих посланичких говора сведочи о националној и државноправној свести, али и жељи водећих друштвених снага у Хрватској да политичким оквиром осигурају услове у којима ће моћи саме одлучивати о укључивању Хрватске у европске развојне процесе. Колико је Сабор у то време био не само политички, него и интелектуални репрезент, говори чињеница да је Сабор сазван [[1861]]. године прозван „великим“ и „најинтелектуалнији“ Сабором.
 
Том приликом донет је и закон према којем [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] мора признати земљишну целовитост те самосталност Хрватске у пословима управе, судства, школства и богоштовља.