Ускршња јаја — разлика између измена

У свим деловима [[земља|света]] [[јаје]] је од давних [[време]]на било познато као [[симбол]] извора [[живот]]а; то је одредило његову улогу у [[религија|религији]], [[култ]]у и [[магија|магији]]. Мит о настанку света из јајета је постојао код [[Феникија|Феничана]], [[Вавилон]]аца, [[стари Египат|Египћана]], [[Келти|Келта]] и многих других [[народ]]а. У [[кина|кинеским]] [[предањетрадиција|предањима]] на пример, хаос је имао облик јајета. Када се то јаје отворило, од тешких елемената настала је [[Земља]], а од лаких и чистих - [[небо]]. Као симбол живота, јаје је служило и као средство помоћу кога се живот стварао, чувао и одржавао и та његова улога се среће у народној [[традиција|традицији]] [[Србија|Срба]]. Тако се рецимо [[порођај|породиљи]] јаје стављало у недра и провлачило кроз [[одећа|одећу]], јер се веровало да ће јој то олакшати порођај (једнако лако као што [[кокошка]] снесе јаје). Осим на плодност људи, јаје је утицало и на [[плодност]] [[усев]]а и [[стока|стоке]]. Да би побољшали усеве, људи су разбијали јаје о [[глава|главу]] [[во]]ла који је упрегнут са десне стране или су га закопавали у прву [[бразда|бразду]]. Да би, пак, побољшали плодност стоке или би јаје разбијали о главу последње помужене [[овца|овце]] или га закопавали у [[мравињак]], а потом би да давали стоци заједно са [[мекиња]]ма, како би се [[репродукција|размножавала]] као мрави. Јаје би добијало још већу „[[снага|снагу]]“ тиме што би било бојено у [[црвена боја|црвено]], јер се веровало да је то боја која значи живот (јер је и [[крв]] црвена).<ref name="тешић"/>

[[Антика|Антички]] [[Ахеменидско краљевство|персијанци]] су бојили јаја за њихов празник који је обележавао почетак нове године, а празновао се у време [[пролећна равнодневница|пролећне равнодневнице]]. Овај празник постоји најмање 2.500 година. [[Вајарство|Кипови]] у [[Персепољ]]у приказују људе који су носили обојена јаја [[краљ]]у. [[Јевреји]] имају свечаност [[Седер|седер]] на почетку празника [[Пасха|Пасхе]], приликом које је послужено и тврдо кувано јаје ([[Хебрејски језик|хе]]: бејцах) обично у сланој води као симбол жалости за разорење [[Jerusalimski hram|јерусалимског храма]] али и као симбол (немогуће јер храм уништен) жртве која се приноси у олтару јерусалимског храма.

Код свих европских народа постоји обичај даривања обојених јаја, као и туцање са њима. У Србији постоји веровање да је најтврђе јаје „проносак“, односно оно кога кокошка прво снесе. Дешавало се да такво јаје деца обесе изнад [[ватра|ватре]], тако да му врх буде на доле. Тако се [[садржај]] слије при самом врху и стврдне. Такво јаје се користило за туцање. Сама игра је једноставна: удари се врх о врх, [[шода]] о шоду и победник је онај чије се јаје не разбије. Победник добија разбијено јаје као награду, а веровало се да ће он имати више [[срећа|среће]] у наредних годину дана. Било је такође и „варања“, па се пазило да неко не подметне [[дрво|дрвено]] или „наливено“ јаје. Наиме, то је значило да се јаје напуни вуном и хлебом. Деца су се играла и тако што су јаја разбијала гађајући их из даљине [[метал]]ним [[новац|новцем]] или [[камен]]ом или котрљајући друга јаја (слично као у игри [[кликер]]има). У Црној Гори постоји [[играчка]] која служи искључиво за играње ускршњим јајима и назива се [[витај]]. Такође позната игра је била [[ламкање]]. Смисао је био да се обарено јаје обеси и заљуља, а учесници у игри покушавају да га ухвате [[зубизуб]]маима.<ref name="тешић"/>