Крунисање — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Krunisanje cara Dušana.jpg|мини|д|300п|[[Крунисање цара Душана у Скопљу за цара Срба, Грка и Бугара]]]]
'''Крунисање''' или '''коронација''' је церемонија која означава предају владарских овлашћења стављањем [[круна|круне]] на главу [[монархmonarh|монарха]]а. Монарх који прође церемонију крунисања је ''крунисан'' или ''окруњен''. Осим самог чина постављања круне на главу монарха, крунисања церемонија хришћанских монарха често укључује [[помазање]] [[свето уље|светим уљем]]. Монарху се током церемоније предаје и остатак регалије, на пример ''[[Шар|-{globus cruciger}-]]'' и [[жезло]]. Сви ти предмети су од велике [[историја|историјске]] и [[религија|религијске]] важности.
 
== Крунисање и владарско право ==
Уз [[цар]]а или [[краљ]]а обично је крунисана и његова супруга, иако супруг [[цар]]ице или [[краљица|краљице]] није крунисан осим ако и сам није проглашен монархом. Крунисане главе традиционално не присуствују крунисању друге особе. То је зато што крунисања церемонија укључује исказивање послушности новокрунисаном монарху, а монарси не исказују послушност другим монарсима који се сматрају њима једнакима. Са друге стране, [[папа]] је изнад [[краљ]]а, те стога краљеви и краљице могу да присуствују крунисању папе. Из истог разлога цареви и краљеви не присуствују крунисању својих супруга, јер су они као монарси виши од њих и не могу им исказати послушност.
[[Датотека: Karl den store krons av leo III.jpg| мини| десно|200п|[[Папа Лав III]] крунише [[Карло Велики|Карла Великог]]]]
Крунисање царева Светог Римског царства и њихових супруга вршиле су папе, које су бирали цареви, све док [[Борба за инвеституру]] није окончала ову традиционалну везу цара и папе. Крунисање осталих [[католичанствокатолицизам|католичких]] монарха врши највиши верски ауторитет у држави, док крунисање протестантских монарха који су најчешће сами највиши верски ауторитет у држави врши одређени надбискуп, на пример [[Надбискуп кентерберијски|надбискуп од Кентерберија]] крунише британске монархе. Неки су монарси крунисали сами себе - то је био обичај код [[Списак византијских царева|византијских царева]] и [[Списак руских императора|руских императора]], те самопроглашених монарха попут [[Списак француских владара|француских царева]] из [[династија Бонапартебонапарта|династије Бонапарте]].
 
Крунисање се обично одржава у главној [[катедраласаборна црква|катедрали]] или најсветијој [[базилика|базилици]] у земљи. Енглески и британски монарси нису крунисани у катедрали јер она спада у подручје јурисдикције [[бискуп]]а, већ у [[Вестминстерској опатији]] која је под директном јурисдикцијом британског монарха који је такође и врховни гувернер [[Црква Енглеске|Цркве Енглеске]]. [[Списак француских владара|Француски краљеви]] су били крунисани у катедрали [[Катедрала у Ремсу|Нотр-Дам у Ремсу]], а њихове супруге су биле крунисане у [[Базилика Сен Дени|базилици Сен Дени]].
 
== Крунисање данас ==
У [[хришћанство|хришћански]] краљевствима и [[царство|царствима]] крунисање је некада била важна церемонија која је значила признавање и прихватање особе за законитог монарха. Крунисање као такво је опстало још само у [[Велика Британија|Уједињеном Краљевству]], где је монарх још увек формално крунисан. Монарси осталих земаља одрекли су се те церемоније и свој долазак на трон обележавају још једино много једноставнијом церемонијом устоличења.
 
Крунисање је у [[Норвешка|Норвешкој]] одбачено [[1908]]. године и норвешки монарх отада само полаже заклетву. Међутим, по свом доласку на трон [[1958]]. године краљ [[Улав V Норвешки|Олаф V]] је желео да прими благослов Норвешке Цркве за своју владавину, па је уведена [[бенедикција]]. Та церемонија је много једноставнија, али укључује благослов Цркве и круна је истакнута на олтару. [[Харалд V од НорвешкеНорвешки|Краљ Харалд V]] и [[Сонја од Норвешке|краљица Сонја]] су примили бенедикцију [[1991]]. године. Иако није обавезна, верује са да ће и наредни норвешки монарси прихватати учешће у овој церемонији.
 
У [[Шведска|Шведској]] монарх није крунисан још од [[1873]]. године. [[Списак шпанских владара Шпаније|Шпански монарси]] имају церемонију која се назива крунисањем, али током те церемоније круна се више не ставља на монархов главу, већ је само истакнута на олтару. [[Белгија]], са друге стране, није никада ни имала круну, осим као појам [[хералдика|хералдике]].
 
Од [[1305]]. до [[1963]]. [[Папа|папе]] су биле крунисане [[тијара|папинском тијаром]] у [[Базилика Светог Петра|базилици Св. Петра]] у [[Рим]] у. Последњи крунисани папа био је [[папа Павле VI]]. Следећа тројица папа - [[Папа Јован Павле I|Јован Павле I]], [[Папа Јован Павле II|Јован Павле II]] и [[Папа Бенедикт XVI|Бенедикт XVI]] - одбили су крунисање и заменили га устоличењем. Будући папа би, међутим, могао поново да организује традиционалну крунисање.
 
Прва снимљено крунисање било је крунисање руског цара [[Николај II Александрович|Николаја II]] и његове супруге [[Александра Фјодоровна|Александре]], одржано [[26. мај]] а [[1896]]. године. Прво крунисање која се могло уживо гледати преко [[телевизија|телевизије]] било је крунисање британске краљице [[Елизабета II|Елизабете II]]. Њена крунисање је одржано [[2. јуни|2. јунајун]]а [[1953]]. године и преносио ју је [[Би-Би-Си]], сматра се да је краљичино крунисање пратило 20 милиона гледалаца.
 
== Види још ==
363.220

измена