Седмогодишњи рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 9:
|узрок =
|територија = Враћене су предратне границе и услови у Европи. Уједињено Краљевство је анектирало [[Канада (Нова Француска)|Канаду]], [[Бенгал]] и [[Флорида|Флориду]]. Француска је предала [[Луизијана (Нова Француска)|Луизијану]] Шпанији
|страна1 = {{flag|Пруска|1750}}<br />{{flagcountry|Kingdom of Great Britain}}<br />[[Датотека:Flag of Hanover (1692).svg|border|22px]] [[ЕлекторатКнежевина Брунсвик-Линебург|Хановер]]<br />[[Датотека:Flagge Herzogtum Braunschweig.svg|border|22px]] [[Кнежевина Брауншвајг-Волфенбител|Брауншвајг-Волфенбител]]<br />{{зас|Португал|1707}} [[Португалско царство|Португал]]<br />{{зас|Hesse}} [[Хесен-Касел]]<br />{{зас слика|Flagge Fürstentum Schaumburg-Lippe.svg}} [[Шамбург-Липе]]
|страна2 = {{flagcountry|Kingdom of France}}<br />{{застава|Аустријско царство}}<br />{{застава|Руска Империја}}<br />{{зас|Spain|1701}} [[Шпанија]]<br />{{зас|Sweden}} [[Шведска]]<br />{{flagcountry|Electorate of Saxony}}<br />{{зас|Могулско царство}} [[Бенгалска суба]]
|страна3 =
Ред 39:
]]
 
Једина значајна помоћ Пруској дошла је од [[Краљевство Велика Британија|Велика Британије]], њеног новог савезника, чија је [[династија Хановер|владајућа династија]] сматрала њене старе [[ЕлекторатКнежевина Хановер|хановерске]] поседе у Немачкој угроженим од Француске. У многим погледима две савезнице су одлично надопуњавале једна другу. Британија је имала највећу, најефикаснију морнарицу на свету, док је Пруска имала најмоћнију копнену војску у континенталној Европи. Ово је омогућило Британији да усредсреди своје војне ресурсе на колонијане експедиције. Британци су се надали да ће нови низ савезништава створених током Дипломатске револуције одржавати мир, али се испоставило да су они били катализатор избијања непријатељства у Европи 1756.
 
Аустријска војска је претрпела промене по угледу на пруски систем. Марија Терезија, чије је познавање војних питања могло посрамити многе њене генерале, је безобзирно спроводила реформе.{{sfn|Szabo|2007|pp=24-28}} Њено интересовање за добровит њених војника јој је задобило њихово неупитно поштовање. Аустрија је доживела неколико понижавајућих пораза од Пруске у претходном рату, и, врло незадовољна ограниченом помоћу коју је добила од Британије, сада је сматрала Француску јединим савезником који јој може помоћи да поврати Шлеску и заустави ширење Пруске.<ref>{{harvnb|Szabo||pp=14}}</ref>
Ред 60:
[[Датотека:Battle of Lobositz.png|thumb|300px|[[Битка код Ловосица]]. Аустрија: плаво; Пруска: црвено.]]
 
Након што су чули вести о окршајима у Северној Америци, и након што су осигурали подршку Велике Британије преко [[Англо-пруски савез|Англо-пруског савеза]], Фридрих II је 29. августа 1756 прешао границе [[ЕлекторатКнежевина Саксонија|Саксоније]], једне од малих немачких држава у савезу са Аустријом. Замислио је ово као смели превентивни корак пред очекивано аустријско-француске инвазије Шлеске. Фридрих II је имао три циља у свом новом рату са Аустријом. Прво, Пруска ће освојити Саксонију и уклонити ову претњу ове земље по њу. Затим ће искористити саксонску војску и саксонску ризницу за пруске војне потребе. Други Фридрихов циљ је било да са својом војском напредује у [[Чешка (Бохемија)|Чешку]] где ће моћи успоставити зимску базу за своју војску на штету Аустрије. Треће, Фридрих је желео да нападне [[Моравска|Моравску]] из Шлеске, освоји тврђаву у [[Оломоуц]]у и напредује ка Бечу и примора Аустрију да оконча рат.<ref name="Asprey, pp. 427.">{{harvnb|Asprey||pp=427}}</ref>
 
Стога је, оставивши федмаршала грофа [[Курт фон Шверин|Курта фон Шверина]] у Шлеској са 25.000 војника да брани било какав продор из Моравске или Угарске, и оставивши фелдмаршала [[Ханс фон Левалт|Ханса фон Левалта]] у [[Источна Пруска|Источној Пруској]] да заузстави било какав руски напад са истока, Фридрих је кренуо са својом војском на Саксонију. Пруска војска је марширала према Саксонији у три колоне. На десној страни је била колона од око 15.000 војника под командом кнеза [[Фердинанд од Брунсвик-Волфенбител|Фердинанда од Брунсвика]]. Са леве стране је била колона са око 18.000 војника под командом [[Аугуст Вилхелм, војвода од Брунсвик-Беверена|Војводе од Брунсвик-Беверена]]. У средини је био сам Фридрих II са фелдмаршалом [[Џејмс Кит|Џејмсом Китом]] и заповедао војском од 30. војника.<ref name="Asprey, pp. 427." /> Фердинанд од Брунсвика је требало да опколи град [[Кемниц]]. The Војвода од Брунсвик-Беверена је требало да пређе [[Лужица|Лужицу]] и да опколи [[Будишин]]. У међувремену Фридрих и фелдмаршал Кит би кренули на [[Дрезден]].