Отворите главни мени

Промене

263 бајта додата ,  пре 5 година
м
Оригинално име села је било ''Нађолас'' (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са [[Фрушка гора|Фрушке горе]] је са манђелошких плантажних воћњака ''Врањаша'' и ''Мутаљ'', као и квалитетне ракије. Са извора ''Врањаш'' у [[Римско царство|римско]] доба водом се снабдевао [[Сремска Митровица|Сирмијум]]. Извор је и данас жив.
Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
 
У [[Манђелос]]у је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.<ref>[http://spc.rs/sr/osvetshen_manastir_ostroshkog_chudotvorca_u_sremu Освећен манастир Острошког Чудотвор
 
== Демографија ==