Верденска битка — разлика између измена

Немци нису успели да победе брзо, одмах на почетку рата, како је било предвиђено [[Шлифенов план|Шлифеновим планом]]. Због тога се рат претворио у [[рововски рат]], у коме ниједна страна није остваривала продоре. Током 1915. било је покушаја продора. Немци су покушали код Ипра у [[Друга битка код Ипра|Другој бици код Ипра]]. Британци су покушали код Нев Шапел, а Французи у Шампањи. Сви ти покушаји су пропали, а завршили су огромним бројем жртава.

[[Датотека:Battle of Verdun map.png|мини|300п|Мапа битке]]

Немачки начелник генералштаба [[Ерих фон Фалкенхајн]] је веровао да се Французи могу победити ако им се нанесу страшно велики губици, иако није веровао да је продор могућ. Планирао је напад на позиције са којих се Французи нису могли повући и због стратешких разлога и због националног поноса. На тај начин је намеравао да наметне битку исцрпљења, битку до уништења. За ту сврху је одабран Верден, који је био стратешки веома важно место, јер је чувао пролаз према [[Париз]]у. У одабирању места напада Фалкенхајн је тражио место које је било повољно за Немце. Верден је био изолован са три стране. Везе Вердена са француском позадином су биле доста лоше. Немачка железница је била удаљена само 20 километара, док су Французи морали допремати снабдевање једним путем. [[Ерих фон Фалкенхајн|Фалкенхајн]] је очекивао да ће Французи фанатички улазити у смртну замку. Фалкенхајн је писао кајзеру да не намерава класичну војну победу, него планира Верден као средство за уништење француске армије. Ипак постоје поједини научници који сматрају да Фалкенхајн није замислио Верден као битку у којој ће масивним покољем исцрпити француску војску, него да је накнадним мемоарима оправдавао своје намере.

 

 

[[Датотека:Memorial de Verdun.jpg|мини|десно|300п|Верденски споменик]]

{{-}}

== Литература ==