Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена

м
ispravke
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (ispravke)
{{Главни чланак|Мађарска Совјетска Република}}
[[Датотека:Bela.Kun.Revolution.1919.jpg|мини|десно|350px|[[Бела Кун]] је био лидер [[Мађарска Совјетска Република|Мађарске Совјетске Републике]]]]
 
За време владе [[Михаљ Карољи|Михаља Карољија]] преостали мађарски војници су морали да се повуку због политичког притиска [[Антанта|Антанте]] у [[Кришана|Кришану]], док је [[Банат]] у међувремену потпао под контролу [[Краљевина Србија|Срба]] и Француза. С друге стране, новонастала [[Чехословачка]] запосела је [[Словачка|Словачку]]. Међу чланицама Антанте владало је подељено мишљење што се тиче питања како треба да изгледају будуће границе у југоисточној Европи. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] жели равнотежу снага, док [[Француска]], међутим, жели да ојача своје савезнике ([[Краљевина Румунија|Румунија]], [[Краљевина Србија|Србија]]). Мађарска је, стога, требала да прихвати територијалне губитке.
 
 
[[Датотека:Czerny-chicos-de-lenin--outlawsdiary02tormuoft.png|мини|лево|250px|[[Јожеф Черњи]] са члановима „Лењинових момака“.]]
 
Поред тога, група од 200 наоружаних људи обучених у кожне јакне - познатих као „Лењинови момци“ или „Лењинова омладина“ ({{јез-мађ|Lenin-fiúk}}) формирала је мобилни одред под вођством [[Јожеф Черњи|Јожефа Черњија]] и деловала као лична стража [[Тибор Самуел|Тибора Самуела]], комесара за војна питања. Овај одред је био распоређен по разним локацијама широм земље, где је примећен рад [[Контрареволуција|контрареволуционарних]] елемената. „Лењинови момци“, као и друге сличне групе и агитатори, убијали су и терорисали много људи (нпр. наоружани с ручним гранатама и користећи пушке растеривали су верске церемоније).<ref>-{Kodolányi, János}- (1979) [1941] (на [[Мађарски језик|мађарском]]). -{Süllyedő világ. Budapest: Magvető.}-. ISBN 978-963-270-935-2. OCLC [http://www.worldcat.org/title/sullyedo-vilag/oclc/7627920 7627920].</ref> Убијали су жртве без суђења.<ref>види изворе у чланку о [[Црвени терор у Мађарској|Црвеном терору]]</ref> Ово је изазвало низ сукоба са локалним становништвом, од којих су неки били насилни. Иако није јасно када и у којој мери је „Лењинова омладина“ постала егзекуторски одред, савремени медији сугеришу да је било еволуције од спроводника до убица. Тако је 18. маја 1919., готово два месеца од почетка четворомесечне Мађарске револуције из 1919. године [[Њујорк тајмс|„Њујорк тајмс“]] известио да
 
 
[[Датотека:Romanian troops in Transylvania.jpg|мини|десно|250п|Улазак румунских трупа у [[Трансилванија|Трансилванију]]]]
 
Народна скупштина трансилванских и мађарских Румуна, која се састојала од 1.228 изабраних румунских представника у Трансилванији, Банату, Кришани и Марамурешу, сазвана је 1. децембра 1918. (18. новембра по старом календару) у [[Алба Јулија|Алба Јулији]] и једногласно изгласала
 
{{Главни чланак|Битка код Тисе}}
[[Датотека:Trecerea tisei 1919.JPG|мини|десно|150px|Румунска поштанска марка из 1943. године на којој је приказано како Румуни прелазе [[Тиса|Тису]]]]
Савет [[Антанта|Антанте]] био је дубоко незадовољан румунским напредовањем, које је извођено без његове сагласности. Било је чак и гласина да је румунска војска кривац за проблеме у Мађарској и тражено је да се одмах повуку на стварну демаркациону линију. Савет је такође покушао да убеди румунску владу да отпочну разговоре са Куновом владом. Међутим, румунска влада је тврдила да је [[Тиса]] једина смислена демаркациона линија до коначног разграничења са Мађарском.
 
 
[[Датотека:RomanianCavalryBudapest.png|мини|десно|250px|Улазак румунске коњице у [[Будимпешта|Будимпешту]]]]
 
Румунска војска је након победе на Тиси своје бесарабијске трупе пребацили на запад упркос неслегању опозиционе фракције [[Антанта|Антанте]]. За прелазак преко Тисе ангажовано је 119 батаљона од којих су неки имали од по 84.000 војника, 99 артиљеријских батерија од по 392 топова и 60 коњичких ескадрила од по 12.000 људи. Мађари су ефикасно користили артиљерију, гађајући области где су се румунске снаге концентрисале. Између 27. и 29. јула Румунске снаге су тестирали снагу мађарске одбране вршећи на њу мали притисак. Коначно су одлучили да пређу Тису у близини [[Феђвернек]]а где се река улива. Прелазак код Феђвернека покривале су разне мање оперицаје на другим местима, које су имале задатак да одврате непријатеља од месте где ће се догодити стварни напад, водећи с њим интензиван артиљеријски дуел. Румунским војницима је пошло за руком да изненаде мађарске код Феђвирнека, који су се 31. јула одлучили да напусте Тису и да се повуку у правцу Будимпеште.
 
1.572.075

измена