Сима Лозанић — разлика између измена

15 бајтова додато ,  пре 8 година
нема резимеа измене
м (уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија Доктори хемије помоћу спр…)
Нема описа измене
|напомене =
}}
'''Симеон Сима Лозанић''' ([[Београд]], [[8. март]] [[1847]] — [[Београд]], [[7. јул]] [[1935]]) је био српски [[хемија|хемичар]], председник [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] и први [[ректор]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]], министар иностраних дела, министар привреде, краљевски посланик у Лондону.
 
== Школовање ==
Рођен је у [[Београд]]у [[8. март]]а (24. фебруара по јулијанском календару) [[1847]], као син Милоја Лозанића, среског начелника и Ане [[Вељковићи|Вељковић]]. Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у [[Цирих]]у и Хофмана у [[Берлин]]у. Докторирао је на универзитету у Цириху [[19. март]]а [[1870]]. Био је професор [[Велика школа|Велике школе]] од [[1872]], а затим [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] Универзитета у Београду до [[1924]]. Када је основан [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] [[1905]]. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. СимаСимeoн Лозанић је тада изабран за првог [[списак ректора Универзитета у Београду|ректора Београдског универзитета]]. Остале су забележене његове речи које је изговорио прилико свечаног отварања [[1905]]: „Наше некдашње веровање да ће се српство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно за по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто - да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем, стога што је просвета сила која постиже све смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег народа било савршеније, па и успешније.“
 
== Предавач ==
Анониман корисник